Свечани академски део
Окупљени домаћини и гости у учионици 2 у приземљу прво су зачули Светосавску химну коју је отпевао школски хор под руководством наст. музичке културе Верице Маливук.
Затим су школски светосавски кумови ученица Јована Чегар и њени родитељи који су у име свих ученика и запослених у школи са надлежним парохом Душаном Ђукићем осветили колач и кољиво. У окретању колача учествовали су сви присутни, повезујући се рукама спуштеним на раме оних испред себе.
Гостима и домаћинима са поздравном речју потом се обратила се директорка Маја Којић.
Проглашење и даривање Светосавског детета Маше Стевановић, ученице VIII 4, такође је било пропраћено дирљивим речима захвалности ове ученице. Светосавско дете даривали су школски кумови, директорка у име школе, а као посебан гост била је Исидора Дувњак која је у име осталих бивших ђака који су понели титулу Светосавског детета, која је такође даривала овогодишње Светосавско дете.
![]() |
| Светосавско дете Маша Стевановић са директорком, Исидором Дувњак и школским кумовима |
Светосавски темат прераста у мали ученички сабор изврсности
У другом образовно-демонстративном делу, ученици су представљали одабране најбоље радове на Светосавском темату 2025-26. за који је конкурс јавно расписан у новембру 2025. Ове године се пријавило преко 100 ученика на неку од десетине тема посвећених важним националним јубилејима. Преко 60 радова је предато, а од тога одабрано 36 радова за представљање на Савиндан, што не значи да није било још успешних, али смо се држали принципа да из сваке теме бирамо један, најбољи рад. Радови су ове године прошли вишеструку проверу, а ученици су имали помоћ ментора током рада. Ментор је помогао ученицима да рад предају у најбољој верзији и о процесу рада писао у свом образложењу заједно са предатим радом. Примаоци радова Марија Јовићевић за млађе ученике и Славица Јурић за старије ученике прегледале су да ли радови задовољавају опште услове конкурса; по два члана жирија од наставника који нису били ментори процењивали су садржај и испуњеност специфичних критеријума рада такође пишући своје образложење. На тај начин уприличили смо прави мали ученички сабор, постављајући их пред задатке који их чекају у даљем школовању и животу, развијајући њихова животна и функционална знања и вештине - да се труде да задовоље прописане услове, да поштују инструкције и ауторска права, да су спремни да своје радове поправљају и дотерују, да негују истраживачки дух и аутентични израз, да учествују и доприносе култури сећања, да чују мишљење о свом раду са различитих аспеката и да знају где им је место у поређењу са другима. Цео процес је био потпуно транспарентан јер су сва образложења и мишљења јавно доступна у табели са резултатима Светосавског темата.
Због великог броја тема, па самим тим и пријављених и одабраних радова, учеснике смо поделили у све учионице, а представљање је текло паралелно. У учионици А представљени су радово посвећени јубилејима Светог Саве, Милеве Марић Ајнштајн, Невесињске пушке и Ђуре Даничића. У учионици 6 представљени су радови посвећени јубилејима Јована Ђорђевића, Јована Рајића, Захарија Орфелина, Владислава Тителбаха и Стевана Тодоровића. Представљању су присуствовали ученици аутори радова, њихови ментори, наставници и родитељи.
Ова пракса се показала као интересантна, иако је било и оних који су желели испратити све. А имали смо и мали пех са техником у учионици 6 где нам је у помоћ притекао један од присутних родитеља па смо са кашњењем, али успешно окончали презентовање.
Сумирајући утиске, организатори су се сложили да представљање не би требало да траје више од сат и 10 минута, па да следеће године можемо да уведемо и више паралелних сесија уколико буде много одабраних радова.
За оне који нису могли присуствовати обема сесијама и свима који уопште нису могли доћи, као и свеколикој јавности, од прошле године имамо посебан сајт Светосавски темати на којем су објављени сви одабрани радови, са сликама њихових аутора и ментора, као и линком до образложења ментора и жирија. Радови су ове године разврстани по темама, тј. јубилејима, а не по предметима као прошле године.
Сви учесници су уместо поклон-књига како је то било ранијих година, добили пригодан токен који ће бити њихова улазница за излет у културу (посета културним догађајима, културно-историјским споменицима) којим ће их школа частити до краја фебруара.
Књиге ће прочитати, излет можда и заборавити, токен изгубити, али цитат са њега желимо да уграде у свој живот заувек:
Праве путеве стварај и путеве своје исправљај


