уторак, 16. мај 2017.

Прваци - Чувари народне традиције



У четвртак, 4. маја, ученици 1/1 одељења наше школе учествовали су у радионици ткања коју су организовале чланице бачкопаланачког Удружења „Златне руке“. Деца су у просторијама Удружења, ткала на малим разбојима, чиме су додатно проширила своја знања стечена на часовима Народне традиције. Из малих, вредних руку настали су прелепи ћилимчићи. Искусне ткаље из Удружења „Златне руке“ су несебично поделиле своје богато искуство са првачићима.Тиме су ученици 1/1 постали прави мали чувари народне традиције.
На крају дружења договорено је и наредно окупљање деце и чланица удружења.




среда, 03. мај 2017.

22. април – Дан планете Земље

Овај важан датум за све нас обележили смо у нашој школи. Ако мислите да нам је понестало енергије , варате се . Да је здраво живети у уређеној и здравој околини, приказала су деца на својим цртежима. Они сада украшавају простор наше школе. Наша деца желе да гледају расцветале цветове и шарене лептире, јасно плаветнило неба , дугу после кише . ..

Својим цртежима су приказали ко уништава живот у води , мирис цвета . зелену траву на земљи . Послали смо јасну поруку да сви чувамо нашу планету . Наше поруке су мале , а свима одраслима морају бити и јако важне.








среда, 19. април 2017.

Ускршња изложба дечијих радова

Поводом Ускрса у холу школе постављена је изложба дечијих радова. Ученици наше школе (од 1. до 4. разреда) осликавали су јаја на часу Православне веронауке и радили ликовне радове на тему Ускрса. Изложена су осликана јаја, цртежи, корпице, маске...









Дан отворених врата – Представљамо занимања

У оквиру Дана отворених врата Тим за сарадњу са локалном заједницом је предвидео представљање занимања родитеља .

Циљ активности је био да родитељи представе производна и непроизводна занимања и активније се укључе у рад школе. Учешћем на часу одељенског старешине или посетом радионицама и фабрикама , желели смо да деци приближимо занимања .

Овим обликом рада су допуњени наставни садржаји многих предмета .






                     

Јавна трибина – Епидемија попустљивог васпитања

У оквиру сарадње школе и породице организован је сусрет са родитељима ученика првог разреда. Сусрет је осмислила и реализовала педагогица Ксенија Краљ.

Дружење са родитељима је осмишљено у два дела:

1. Актуелна тема „ Епидемија попустљивог васпитања “

2 . Акциона трибина – учешће родитеља у анализи евентуалног школског догађаја .

У оквиру теме било је речи о трендовима родитељског васпитања задњих 30 година , коренима епидемије попустљивог васпитања , о потребама деце , о размаженој деци и последицама размажености , неговању чврстог карактера .
Циљ акционе трибине је био приближити родитељима различите приступе у решавању једног конкретног школског догађаја , а и повећати разумевање улога свих актера .
Родитељи су се у великом броју одазвали позиву , активно су учествовали и дали одличне анализе догађаја .




                                                     

четвртак, 30. март 2017.

Маме су посебан народ

Осмомартовско дружење


Можда је Дан жена у нашем времену и превазиђен, али у просвети ради преко 80% жена, сваког од нас родила је мајка, па се још увек овај празник  радо обележава кроз ваннаставне и слободне активности, поготово са ученицима млађег узраста.
Уочи 8. марта сваке године са зидних новина и паноа по свим учионицама смеше нам се нечије мајке, веселе стохови посвећени њима и породицама. 
Од многобројних активности поводом 8. марта ове године представљамо радионицу коју су ученици I 2 имали са својим мамама и учитељицом Светланом Чулић.

Позивница за стварање


Мајке су прво добиле позивницу да уочи 8. марта дођу у школу на дружење.


Вероватно су очекивале класичну приредбу где ће им деца поделити поклоне и рецитовати, али су добиле нешто јединствено. Ученици су започели дружење читањем одговора на питања када је мајка најлепша, шта је мама за нас, шта јој кажемо када је уморна или тужна...
Мајке су затим добиле прилику да са својом децом седе и стварају стихове и поруке о својој породици, љубави, срећи и породичним вредностима. 


Атмосфера је узаврела а стихови су пљуштали. На лицима су сијали осмеси.
Одушевњено су слушали песме настале овом приликом.


Уследила је награда свим мамама за труд, честитка коју су им ученици поклонили.
Дружење је настављено разгледањем изложбе ликовних радова на тему –Моја мама.



четвртак, 23. март 2017.

Посета Народној библиотеци


Поводом годишњице рођења и смрти великог бачкопаланачког добротвора Карла Мезеиа (1837-1897) у просторијама Народне библиотеке "Вељко Петровић" организоване су едукативно-информативне радионице. Циљ радионица је приближавање делатности и заоставштине Карла Мезеиа ученицима различитих узраста.


У раду радионица учествовали су ученици нижих разреда Основне школе "Свети Сава" (I-IV) од 13. до 16. марта, као и ученици виших разреда (V-VIII) од 20. до 23. марта.


Радионице су водили и осмислили библиотекар Завичајног одељења Народне библиотеке "Вељко Петровић" дипл. историчар Драгана Петрић и МА (мастер историје) Никола Миливојевић.






уторак, 14. фебруар 2017.

Награђени радови на Светосавском темату 2017.

 На Светосавском темату у нашој школи учествовало је много ученика од 1. до 8. разреда. Награђени су следећи ученици:


Литерарни конкурс од 1. до 4. разреда

1.награда

Групни рад "Авантуре малог Николе Тесле", одељење I1


2.награда
Шта ми је испричао Теслин мачак

Божићне вечери, сањала сам вема чудан сан.У сну сам се телепортовала у 1943. годину.
Сви људи су се окупили на тргу Њујорка да би чули шта ће градоначелник рећи.
,,Данас је веома тужан дан за цео свет. Наш научник Никола Тесла доживео је срчани удар и умро“,говорио је градоначелник Њујорка. Док сам слушала шта прича градоначелник, опазила сам велику, дебелу мачку која ме је тужно гледала.
Ја: Добар дан господине, зовем се Ана. Занима ме зашто сте толико тужни.
Мачак: Добар дан госпођице, ја сам мачак Цицко. Много сам тужан јер је умро мој једини пријатељ.
Ја: Ко је твој пријатељ?
Мачак: Мој пријатељ је био Никола Тесла, а данас је умро...
Ја: Ти си онај легендарни мачак?
Мачак: Да тај сам, а шта си мислила под ,,легендарни мачак“?
Ја: Моја учитељица често прича о Тесли и сваки пут те спомене.
Мачак спушта главу и почиње да плаче.
Ја: Овај... Да ли би желео да прошетамо?
Мачак: Да.
Mачак и ја смо шетали по Њујорку. Мачак ми је показивао сва омиљена места Николе Тесле. То су били углавном паркови и музеји. Мачак је најбоље познавао Теслу.
Ја: Мачору, мене занима Теслино детињство.
Мачак: У реду, испричаћу ти оно што знам. Никола Тесла је рођен  28. јула 1856. године, у селу Смиљану. Као мали је често упадао у невоље. Неколико пута се давио, нападале су га дивље животиње и смрзавао се у шуми. Никола је могао да умре од страшне болести, али срећом није. Док је Никола био болестан отац му је рекао да ће испунити једну његову жељу. Никола је затражио да га уместо на богословију упише на студије технике. Он је одмалена волео да чита и пише, а његов отац је имао је огромну библиотеку. Тесла је сваке ноћи узимао по једну књигу, отац није волео да му син чита по ноћи, јер је веровао да тако може да се изгуби вид. Као дечак сам је правио ствари које су му биле потребне за игру.
Ја: Мачору па ти знаш баш много о Николи Тесли!
    Мачак: Ха, па то је само почетак.
Ја: Хајде ми испричај какав је Тесла био кад је био младић.
Мачак: У реду, причаћу ти још о њему.Кад је Никола кренуо да студира спавао је само 4 сата дневно, да би имао више времена за учење. Забринути за његово здравље, професори шаљу писма његовом оцу у којима га саветују да испише сина уколико не жели да се он убије прекомерним радом. Никола је одједном почео да пуши и да се коцка, тад сам био стварно забринут за њега. Тесла се после преселио у Париз да ради за компанију његовог пријатеља Томаса Едисона. Пошто је Тесла описао природу добитака од његове нове конструкције, Едисон му је понудио 50.000$ (1,1 милион $ данас) кад све буде успешно завршено и направљено. Тесла је радио близу годину дана на новим конструкцијама и Едисоновој компанији донео неколико патената који су потом зарадили велики новац. Када је потом Тесла питао Едисона о обећаних 50.000$, овај му је одговорио „Тесла, ви не разумете наш амерички смисао за хумор“, и погазио своје обећање. Едисон је пристао да повећа Теслину плату за 10$ недељно, као врсту компромиса, што значи да би требало да ради 53 године да заради новац који му је био првобитно обећан, због чега је Тесла дао отказ.
Али није престао да се коцка и да пуши. Убрзо је отишао у посету мајци, а када јој је рекао да он пуши и да се коцка, мајка му је рекла: ,,Никола ако непрестално трошиш новац, неће ти више ни динара остати. Можеш ли ми обећати да ћеш од сад користити новац само у корисне ствари­?'' Дато обећање мајци одржао је до краја живота, а како је време одмицало имао је све више идеја, патената и изума.
Ја: Баш лепо од тебе што си ми испричао Теслину животну причу.
Мачак: И мени је било драго што сам с тобом поделио моју причу. Само ми је жао што је Никола умро.
Ја: Мачку сада се враћам кући, можда си изгубио пријатеља, али си добио новог.
Мачак: Збогом Ана!
Ја: Збогом Мачору!
                                                                                                               Ана Вајагић 3-3

3. награда

Шта ми је испричао Теслин мачак

Да се упознамо, ја сам мачак Николе Тесле. Нас двојица смо се лепо слагали. Никола је био веома паметно дете. Такође је био добре душе. Неки су га звали Ниџа.
                Никола је много волео да експериментише, то јест да прави разне ствари. Био је паметан на своју мајку. Иначе, његова мајка је била из проналазачке породице. Пошто је била домаћица, себи је правила различите ствари да јој помогну у спремању куће.
                Николин отац је волео да чита. У кући су зато имали велику библиотеку.
                Иако је од разних књига имао ноћне море, Никола се често искрадао и узимао да чита. Пошто је био мрак, користио је свећу. Када је то сазнао, његов отац му је отео свећу. Тада се Ниџо сети и направи себи свећу. И даље је читао ноћу, а ја сам му правио друштво, склупчан поред пећи. Допадало ми се што је био упоран и није одустао кад му је отац одузео свећу. Био сам задивљен и његовом сналажљивошћу .  Како се само он досетио да реши проблем!
                Ниџо је такође био несташан. Покушао је да полети са крова. Погађате шта се десило? Није му успело. Само је пао доле и ударио се. То му и није била добра идеја, јер се могао озбиљно повредити. А ја , чувши неку буку, одем напоље. Угледавши онесвешћеног Ниџу , брзо потрчах ка њему. Јако сам се уплашио. Помислих да је готово са нашим пријатељством.  Лизао сам  га по лицу и једва  успео да га пробудим. А кад се пробудио и када сам видео да је добро, наљутио сам се на њега јер ми је „скратио живот“.  Бесно фркћући то сам покушао и да му покажем.
                Николини родитељи су имали доста животиња, јер су живели на селу. Никола се највише дивио гускама. Пошто су оне могле да лете, помисли да и он то може. Зато је и пао са крова. Међу гускама имали су и једног великог гусана.Никола се шалио и каменчићима гађао гусана. Замерио се гусану. Од тада, увек када би Ниџо ушао у двориште, гусан би га повијао. Није ми било јасно зашто је Ниџа завитлавао гусана. То је била опсана игра. И баш тај гусан га је једном ујео за пупак. Било је страшно. Никола је трчао, а гусан га је вијао. Гусан, хтевши да му све врати и да му се освети, случајно га уједе за пупак. Николу је јако болело и плакао је. А ја сам се сав најежио од бркова до репа,  јер нисам знао како да му помогнем. Рекао бих  да није мислио о последицама  и да је из овога научио добру лекцију. Више није гађао гусана каменчићима.
                Ниџо је такође волео да ради многобројне чудне ставри. На пример, мерио је тањир и оно што је у њему, одређивао му је обим и површину. Био је добар математичар.Претпоставио сам то јер је јако волео да рачуна и да се игра бројевима. Али ја бих више волео да се играо самном него са бројевима. Ипак, нисам му замерао. Волео сам тог генија и радовао се када бих видео сјај у његовим очима након успешно одрађеног задатка.
                Пошто је био јако паметан, друга деца су била љубоморна и безобразна према њему. Једног дана, када је Никола са својим другарима пецао жабе, није му баш ишло. Био је спор. Пожелео сам да Никола буде бољи од својих другара. И жеља ми се остварила. Када је рекао да ће направити справу за хватање жаба, деца су му се ругала и смејала. Али када је успео, деца су му се дивила. Био је најбољи.
                А Никола се дивио светлости. Дивио се муњама и громовима. И мене је научио како настаје електрицитет. Када ме је мазио поред пећи, наелектрисао ми је длаку и ја сам га случајно пецнуо. Није му било јасно шта се десило. Упитао је родитеље, али ни они нису могли да му објасне. Тада Никола постави питање самом себи, а имао је само три године: „ Шта онда мази планету Земљу?“ Ето, такав је био мој Никола.
                Био сам са Николом и у страшним и у смешним ситуацијама. Све сам надгледао, све и једну ситницу: када је правио свећу, када је правио справу за хватање жаба,када је покушао да полети... Зато га јако добро познајем. Допада ми се јер ми је био добар господар. Волим га, као и он мене. Осећам се као најсрећнији мачак на свету.

                                                                                                               Мирка Клајнер – Ђуровић  4\3


Ликовни радови

1. награда
                                                                 Лазар Јаковљевић 4/2

                                                                           2. награда
                                                                    Ива Марић 3/2

                                                                              3. награда
Ђорђије Јаковљевић 1/2


Лепо писање цитата о Николи Тесли:

1. награда

Лена Гашпаровски 4/1


                                                                        2. награда
Милош Ђурковић 4/4

3. награда

                                                                Нађа Милићевић 3/3



понедељак, 13. фебруар 2017.

Светосавска академија

27. јануара обележили смо школску славу.

Програм је почео Светосавском химном, а обред резања славског колача уследио је у присуству свештеника, кума, директоке и осталих. Тропар је певао део хора наше школе. У наставку је припремљена представа "Бајка о електрицитету" рађена по сценарију Миње Богавац. Са ученицима петог и седмог разреда радиле наставнице српског језика Ксенија Суђић, Наташа Марјановић и библиотекарка Славица Јурић.

Овогодишње Светосавско дете је Драган Кисић, ученик 8/3. Школски кум В. Ћосић је даривао Драгана. И ове године су били присутни Весна Мијатовић и Милан Штрбац који су међу првима понели ову титулу Светосавског детета. Испред фонда основаног за даривање Светосавског детета, уручили су поклон Д. Кисићу. Весна Мијатовић се обратила присутнима са жељом да се настави ова традиција.

Уследила је подела награда ученицима који су били најуспешнији на овогодишњем Светосавском темату.