После неколико година у којима се нисмо окупљали због епидемиолошких мера када је Савиндан слављен само у најужем кругу (свештеник, директор, светосавско дете, кумови, вероучитељ) овог Савиндана смо се окупили по старом обичају. Дочекао нас је снег од јутра и температура испод нуле како и треба да буде за Савиндан. То није сметало гостима и ученицима да дођу у наш мали простор у којем публике има испред учионице једнако као и унутар.
Славе уопште, па и школске, прославе се у којима је обичајност посебна чар. То што се из године из године на славама дешава исто и истим редом део је те обичајности. Мењају се ученици, светосавска деца, садржај приредбе, али већина тога је иста: химна, освећење колача, награђивање светосавског детета, приредба део су те обичајности која заједно са свима који славе, на земљи и на небу, чини оно што се зове континуитет и традиција, једном речју - вредност!
Које су то обичајности и вредности биле (и) ове школске године?
- Интонирање Химне Светом Сави - ученици слободне активности Музиком кроз живот и наст. Верица Маливук
- Поздравна реч директорке
- Освећење славског колача са овогодишњим кумовима Луком, Вуком и Уном Грмуша и њиховвим родитељима
- Проглашење и даривање Светосавског детета - Снежана Родић VIII 4, а даривала ју је Емина Стојшић, бивши ученика, некадашње Светосавско дете.
- Културни програм:
- драмски приказ "Свети Сава" у извођењу ученика 6. разреда које су с њима спремале наст. Ксенија Суђић и Наташа Марјановић
- рецитал о Светом Сави у извођењу ученика 5. разреда који је спремио вероучитељ Ђуро Обрадовић
- Коктел за ученике учеснике, домаћине и госте изван школе.
Све је спремно: колач и кољивво, хор и тропар, свештеник стиже |
Освећење славског колача: светосавски кумови, директорка са свештеником |
Светосавско дете некадашње и данашње: Емина Башић (Стојшић) и Снежана Родић |
Нема коментара:
Постави коментар