Летопис ОШ "Свети Сава" : Награђени радови на Светосавском темату 2016

На Светосавском темату у нашој школи учествовало је много ученика од 5. до 8. разреда. Награђени су следећи ученици...

Веронаука - награђени радови

ПРВА НАГРАДА
Драгољуб Куљић V₃

Молитва за моју породицу

У мојој кући Бог се воли,

за срећу и здравље њему се моли,

Оченаш је нешто свето

и сви верујемо у то.

Свети Јован је наша глава,

тога дана је наша крсна слава,

наша слава пуна је обичаја

пренесених из наших завичаја.

Волимо Светог Јована и Бога

и поносни смо због тога.

ДРГА НАГРАДА
Дуња Ристић VII₄

Молитва за моју породицу

За њих постојим, за њих се борим,

само за њих се Богу молим,

за њих руке у ватру стављам

и због њих све друге запостављам.

Драги Боже,

учини да се моји родитељи сложе,

да страшан немир и туга престану,

да све свађе нестану.

Нека љубав њихова срца освоји

и нека у кући само срећа постоји,

молим те њима подари срећу

и ја више туговати нећу.

ТРЕЋА НАГРАДА

Петар Кнежевић VII₂

Молитва за моју породицу

Молим ти се, мили Боже,

са осмехом свога лица

да под твоје светло дође

и моја мала породица.

Да роди пшенице златна,

да буде осликано као најлепше платно,

осветли нас, Боже,

да нам буде и срце златно.

Нек буде весеље

за празнике разне,

донеси нам радост

док твоје име славимо.

Породица моја

увек је уз мене

штитићу је од цвета зла

које сада вене.

Молим ти се, мили Боже,

са осмехом свога лица

нека сија моја породица.

Литерарни радови од 1. до 4. разреда

ПРВА НАГРАДА

Лазар Адамовић III₁

Љубав и топлина моје породице

Моја породица има једанаест чланова. Најстарији члан моје породице је тата Срђан. Он је по занимању зубар. Када је на послу, напорно ради, али када дође кући, прво помогне мами па мени око домаћег, а затим се сви играмо. И моја мама је зубар, али више је код куће јер има малу бебу. Она је брижна и добра. Када сам у невољи, увек ми притекне у помоћ. Иако пуно ради, увек је насмејана. Њен осмех ме храбри и весели. Када јој осмех нестане с лица, забринем се за њу. Имам петорицу браће и три сестре. Сви се лепо слажемо. Пуно волимо да играмо кошарку. Волимо када смо сви на окупу и заједно са мамом и татом месимо хлеб, колаче и пицу. Тада нас млађа сестра и брат задиркују, а ми уживамо у њиховим несташлуцима.

Љубав и топлину моје породице чини сложност укућана.

ДРУГА НАГРАДА

Селена Вишнић IV₃

Љубав чини чуда

Љубав чини чуда

јер она је свуда.

Породица за мене је све на свету,

не можемо је описати

ни уз платно и палету.

Љубав према другарима

скрива се у свима,

али међу њима има и симпатија.

Неки се усуђују ту истину да кажу

док неки умеју то и да слажу.

Кад имаш љубав и неко те воли,

у твојој души ништа не боли.

Љубав се објављује свима

јер је тада у теби

побеђена зима.

ТРЕЋА НАГРАДА

Јована Бугарчић IV₂

Љубав чини чуда

Када сам код своје куће,

мени постане јако вруће!

Од топлине љубави

осећам као да ме гађају љубавни топови!

Понекад ми дође да полетим!

Тада скочим и у глави мислим: „Летим!ˮ

И тада се сетим да немам крила:

„Добро је, ту је породица моја мила!ˮ

Кад је време да се спава,

срце ми је срећно и велико као код лава.

Ако мама случајно не пољуби моје лице,

ја сањам ружне снове немилице!

Мама, тата, брат и ја,

цела смо породица моја!

Наша љубав је свуда

и нека нам увек чини најлепша чуда!

ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ ОД 5. ДО 8. РАЗРЕДА

ПРВА НАГРАДА

Јелена Гомбовић VIII4

Љубав чини чуда

Осећам. Сав тај страх, бол, стрепњу за нечим додирљивим. Осећај ме уби. Осећам, сасвим сигурно, сасвим неприметно. Тај страх под костима, неописиво.

Сетих се црнооке жене. Становала је у кућици недалеко од мене. Увек кад сам пролазила туда, осећала сам бол у грудима, а очи су трепереле попут усијаног фењера. Пожелела сам један дан да је посетим. Док сам корачала с камена на камен, тихо сам се осмехивала у себи, све док... Осећам, опет исти страх под костима, глас изгуби сваки траг топлих речи и врлина, а ситне ми ножице скамењене, те не могах наставити даље. Некако, успела сам! Наставила сам корачати. Лагано.

Одједном, угледах је. Да, та црноока жена, живела је у кућици сасвим малој, ограђеној тарабама, и потпуно остарела. Кућицу је испуњавала скроз мрачна соба, без икаквог треперавог ефекта, а толико хладна. Неописиво. Затим, са друге стране у тамној сенци, огледала се застарела остава, одајући горак мирис пустоши. Језа ме хвата сваки пут кад пролазим поред ње. У тамној, сасвим мутној сенци, чух кораке црнооке жене. Сасвим тихо прилази к мени. Коса јој је била седа и дуга, а власи јој се распустише по дугој црној хаљини, те миришаше на увело грожђе. Очи су јој сијале попут најдубљих језера, а ситне јој ручице држаше штаку, те се превијаше с једне на другу страну.

Корак по корак. Прилази к мени. Поред мене налазио се накривљен потамнео бедем, до којег отрчах узнемирено. Одувек сам осећала неку горчину и мржњу у њеним очима. Погледах је боље. Зној ми је обливао лице. Тихим промуклим гласом говорила је: „Приђиˮ. Као дете увек ме је одгуривала од себе и звала ме погрдним именима. Приђох јој. Њене хладне побледеле руке, додириваше ми меке образе, а речи пуне осећаја и нежности, миловаше ми срце. Сузе се пролише низ њено лице. Љубав. Ах, да, љубав чини чуда. Тренутак који треба овековечити. Од тада, свако вече сам обилазила црнооку жену, и осећала посебну врелину љубави која је испуњавала моје срце. Сада она има име: Зора. Најлепши део дана.

Свако вече пред спавање, стајала је на крају мрачног сокака, и чекала ме да ми пожели лаку ноћ. Отрчим до ње, загрлим је и вратим се кући. Од тада све се променило.

Верујем, осећам да љубав чини чуда.

ДРУГА НАГРАДА

Анђела Ребић V₃

Љубав чини чуда

Љубав чини чуда

та љубав је породица,

са породицом идеш свуда,

чак до неба као птица.

Љубав је кад породицу волиш,

са њом можеш било куда,

за породицу своју се молиш

јер та љубав чини чуда.