Између идеологије и јаке васпитне улоге школе
Летопис школе водио се од оснивања школе 1956. године. У архиви школе нису сачувани сви летописи, али они сачувани сведоче да су се водили годину за годином у великим свескама с тврдим повезом. Писани су налив-пером па су неке странице сачуваних свесака већ избледеле, али садржај недвосмислено упућује на то да су школски летописци пажљиво бирали догађаје о којима ће писати и писали их одмереним и добрим стилом и правописом. Дакако, у избору догађаја присутна је владајућа идеологија, која нам из ове временске перспективе делује пре носталгично, него ригидно. Вероватно су забележени сви проласци друга Тита кроз Паланку до Карађорђева јер се у таквим приликама настава напуштала, добијале заставице и цвеће, на главу натицане пионирске капе и мараме завезиване око врата, па се цвеће бацало по путу и махало заставицама. Напуштање наставе би и данашњи ђаци волели, тешко бисмо их обукли у капе и мараме, али они имају већ неку своју "униформу" по којој их је лако позанти; за култ личности нисмо сигурно, али би вероватно лако махали неком свом идолу са естраде. Суштински се није много променило: мало мода и мало личност.
Променило се нешто друго. Први летописи школе сведоче нам о снажној васпитној улози школе. Тако се у једном летопису налази запис из Књиге обавештења где се детаљно саветује и прописује ученицима шта да раде и како да се владају током летњег распуста, почев од налога за читање и учење до савета како да се купају на Тиквари.
слика
Добра, стара и добро уређена времена
Од 1983/84. школске године постоји велика књига штампана и повезана наменски као летопис школе, чији су издавач биле Дечије новине из Горњег Милановца, а штампала крагујевачка штампарија "Никола Николић". Формат овог летописа је био 40 х 27 цм, са повезом од окер скаја и натписом л е т о п и с ш к о л е у златотиску. Унутрашњост летописа чини странице на линије на полутврдој хартији којих има око 700. За сваку школску годину предвиђено је 7 страна и предвиђено је да летопис има простора за 50 година. Овај летипос је имао прописане рубрике:
- Основни подаци
- Настава
- Материјална основа школе
- Производни и други друштвено корисни рад
- Ученичке одељенске заједнице
- Слободне активности
- Културна и јавна делатност школе
- Дан школе
- Остале васпитно-образовне делатности
- Важне одлуке органа управљања и самоуправљања
- Друштвено-политичке организације у школи
- Важне посете школи
Уз Летопис на једном дволисту долазило је Упутство за вођење летописа школе штампано на две и по стране. Упутством су регулисани садржаји сваке рубрике/ области, ко води летопис и друге нејасноће. Ех, добра стара уређена времена! Наше просветне институције могу много да науче из некадашњих правилника, упутстава, препорука. За вођење овог летописа био је задужен увек један наставник коме је овај посао улазио и у годишње решење и доносило је један сат недељно. Летописци су били наставници српског језика: осамдесетих година Ковиљка Суђић и Милица Младеновић, а деведесетих година 20. века и у првој деценији 21. века Славица Јурић.
За сваку школску годину предвиђено је 7 страница између којих је по један разделни лист на који се уноси само школска година. У Летопису би, да је настављен да се води ручно, било простора за 50 година.
Зреле осамдесете године и поред своје добре и јасне намере, међутим, нису могле да предвиде како ће се цивилизација развијати у новом миленијуму, па је стари летопис остао непопуњен. У првој деценији новог миленијума све снаге уложене су у веб-презентацију школе. Летопис је постао излишан јер су се сва догађања постављала на мрежу и то са медијским прилозима, хипер-линковима што је деловало много атрактивније. Вођење летописа се више ником водило у решењу. Нови закони једно време нису имали ставке о обавезама школе спрам сопствене презентације и бележења важних одлука, догађања и података. Да се подаци не би водили на више места, велика окер свеска је запостављена. И летописац је заборавио лепо да пише, много му више годи тастатура.
Нема коментара:
Постави коментар