Седмица огледних часова

Огледни и угледни часови прописани су Правилником о сталном стручном усавршавању као један вид стручног усавршавања на нивоу установе већ 7 година. У нашој школи је било покушаја одржавања, али су последњи и прави огледни часови одржани пре 20 годину у склопу вежбаонице семинара о активном учењу. 

Школске 2022-23. године колегинице које су у међувремену стекле педагошка звања Бранка Радовановић - педагошки саветник, Славица Јурић - самостални педагошки саветник, иницирале су и огледне часове у разредној настави у оквиру мини-пројекта у којем се домаћа лектира обрађује на нов начин. 

1. Дигитализује се лектира и сви наставни материјали и истраживачки задаци постављају на сајт Лектира онлајн што је са предметном наставом већ урађено у оквиру Школског развојног плана за шта је задужена библиотекарка Славица Јурић; 
2. Један од часова домаће лектире учитељ који је припремао материјале бира да реализује као огледни или угледни час, поштујући процедуре које огледни/ угледни час подразумева, а које су описане на сајту библиотеке где се прилажу припреме и презентације таквих часова. 

Крајем првог полугодишта, одржана су три огледна часа, стидљиво, несигурно, са стегнутим ученицима јер нису навикли да имају више посетилаца током часа, али, све у свему, успешно и вешто јер су у питању учитељице ентузијасти са искуством.

1.  У 4. разреду учитељица Добрила Борковић реализовала је час систематизације нове домаће лектире драмска бајка "Пепељуга" А. Поповића 12. децембра 2022.. На часу су ученици приказали особености позоришне уметности на занимљив начин. Обично се последњи час лектире користи да се драматизују делови. Овај пут ученици су приказали цео процес постављања драмског текста на сцену. По групама или појединци учествовали су у: осмишљавању сцене, музике и звука, аудицији, премијери, избору костима и шминкању... Све су нам то приказали, носећи свако своју улогу, а учитељица је била режисер.
2. У 3. разреду учитељица Јасмина Васојевић реализовала је час систематизације лектире Песме Душана Радовића 14. децембра 2022. Ученици су кроз разговор, игрице, игре речи и показали шта знају о Душану Радовићу и његовим песмама за децу којим су се бавили  на часовима, часу одељењског старешине у претходном периоду. 
3. У 2. разреду је учитељица Драгана Менчик обрађивала кратке народне умотворине 20. децембра 2022. Ученици су поновили шта знају о народним умотворинама, а затим решавали наставне листиће по нивоима бавећи се кратким врстама. 

Глумци на премијери чекају, остали су публика - IV 2

 

Ученици представници група решавају квиз преко паметне табле - III 1

 

Задаци за диференцирани рад на 3 нивоа - II 3

 

На свим часовима урађено је вредновање попуњавањем евалуационих листића:

• присутни наставници и сарадници 
• ученици
• наставник реализатор - самовредновање

Листићи су обрађени, анализирани и на посебном састанку урађена сумарна анализа, о чему је извештај написала педагошкиња Ксенија Краљ. Уочени организациони проблеми реализације огледних часова, све сугестије и предлози размотрени су и биће отклоњени или примењени у другом полугодишту када ће сваки од учитеља имати још по један час. 

известила Славица Јурић 

Божићни квиз

У суботу, 17. децембра 2022. године, у Основној школи „Десанка Максимовић” у Бачкој Паланци, одржан је деветнаести по реду квиз знања из православног катихизиса, на тему „Божић и божићни обичаји”. У такмичењу су учествовали ученици трећег разреда из основних школа са подручја aрхијерејског намесништва бачкопаланачког.

Такмичари су показали своје знање кроз три игре: Питалица – питање и три понуђена одговора; Детектив – проналажење грешке у јеванђелском тексту; и Преметаљка – исправљање погрешно написаних речи.

Нашу школу су представљали ученици Милица Пузигаћа, Дарко Ђурица III1, Ивана Бован III3 и Лазар Краљ III4, и том приликом заузели прву позицију.

Подносилац извештаја: вероучитељ Ђуро Обрадовић

Посета Градској библиотеци „ Вељко Петровић“ и Музеју града

        Ученици 2-3 одељења су крајем новембра посетили Градску библиотеку „ Вељко Петровић“ и Музеј града са циљем упознавања живота у прошлости. У градској библиотеци домаћини су нам уприличили занимљиву радионицу у оквиру које смо се упознавали са начином живота наших старих, нарочито њиховог дружења на поселима.

        Видели смо многобројне рукотворине које су веште руке жена и девојака стварале уз песму и слушање прича оних најмудријух. Упознали смо и народне обичаје који су пропраћени разним народним умотворинама, најчешће песмама. Деца су имала прилику да се окушају у мудровању и тумачењу задатог. Било је изазовно и нимало лако, али свакако корисно.

У Музеју града смо обишли прву поставку која сведочи о далекој прошлости, времену праисто рије, Римског царстав и средњег века. Ученици су били веома заинтересовани и активносу учествовали у разговору. Постављали су многобројна питања у вези са предметима пронађеним у нашем крају. Неке је нарочито заинтересовала поставка остатака костију праисториских животиња, други су уживали у предметима који су сведочили о животу у средњем веку. Након излагања о поставци ученици су добили задатке и у групама трагали за предметима из одређеног временског периода. О својим утисцима су писали на часу српског језика.

 Подносилац извештаја: Драгана Менчик

Спречи, не лечи!

У суботу 19. новембра 2022. у просторијама наше школе одржано је стручно предавање запослених на тему „Спречи, не лечи – превенција сагоревања на послу код запослених у просвети“. Аутори семинара су Снежана Илић, дипломирани психолог ОШ „Десанка Максимовић“ Футог и Душица Половина, мастер психолог, Дом ученика средњих школа „Бранково коло“. 

Против стреса добар је смех, па је било и смеха на семинару 

Циљ семинара је био едукација и оснаживање запослених у просвети вештинама ефикасног управљања стресом и непријатним емоцијама у циљу превенције менталног здравља и спречавања синдрома сагоревања на послу. Запослени су имали прилику да одреде лични ниво синдрома сагоревања, да се упознају са најчешћим изворима стреса код просветних радника и управљање њима, са АБЦ стратегијом, као и са израдом личног акционог плана за ефикасно управљање стресом и превенцију сагоревања на послу.

Током семинара је владала пријатна и позитивна радна атмосфера.

Оснажен просветни радник за ефикасно управљање стресом најбоља је подршка детету/ученику под стресом.

известила Бојана Ступар, наст. енглеског језика

Општинско такмичење у одбојци - девојчице

       Општинско такмичење у одбојци организовано је 9. 11. 2022. год. у спортској хали "Тиквара". Учествовало је пет школа - пет екипа и наша школа освојила је треће место.

       Ученице наше школе које су биле део тима  су:

1. Софија Јовић 8-1

2. Јована Малешевић 8-3

3. Теодора Зец 6-1

4. Ленка Грбић 6-1

5. Ања Пећнац 8-3

6. Мија Медић 7-4

7. Дуња Рађеновић 7-3

8. Дуња Телебак 8-3

Подносилац извештаја: Гордана Пушић

Ученици мењају наставнике 2022.

      Акција поводом Дана просветних радника 

Акција поводом Дана просветних радника одржана је 8. новембра. У активностима је учествовало 25 ученика у разредној настави. Мењали су своје учитељице. У договору са учитељицама, одабрали су наставне јединице, направили припреме које су донели на увид учитељу пре одржавања часа. Уз сугестије су додали шта је требало. Одржали

су часове, а њихова запажања су искрена и интересантна.

 

Неколицина старијих ученика је изјавила да су се прикључили акцији из радозналости. Након одржаног часа причали су о томе шта ће мењати наредне године када буду предавали, што указује на позитиван исход ове активности. Евидентно је да су старији ученици који су мењали своје учитељице, јасније сагледавали тешкоће, а нарочито недостатке у свом раду. 

Неки од коментара ученика су следећи:

• Сматрам да сам била неорганизована и нервозна , пре свега због одсуства друга који је
• требао да одржи час са мном.
• Осећале смо се добро и биле смо смирене, мада смо мислиле да нећемо стићи да
• урадимо све што смо испланирале.
• Биле смо забринуте јер смо приметиле да нисмо успеле довољно да заинтересујемо
• децу.
• Приметио сам да је свима било забавно и чудно. Био сам оптерећен да ли ће све бити тачно или не.
• Осећала сам се неорганизовано. Била сам срећна, али и помало нервозна.
• Било је одлично, успели смо да научимо децу, али нисмо стигли све што смо
• планирали.
• Бринуо сам како ћу одговорити на питања која ми деца постављају, и како да исправим
• ученика који погреши.
• Био сам тужан јер се јављало мало деце.
• Деца су била спора.
• Мислим да су деца била збуњена и да нисам успела да пренесем знање као учитељица.

Ученици разредне наставе који су мењали учитеље уживали су у раду и углавном им је све

било лепо. На питање шта им је пријало у раду одговарали су:

• Деца су пажљива, мирна.
• Сви су урадили све што сам испланирала.
• Најлепше ми је било што су деца применила знање у задацима које су радили.
• Осећала сам се јако чудно зато што сам као учитељица умиривала децу, а вероучитељ је седео на мом месту.
• Осећала сам се лепо. Размишљала сам о томе да постанем учитељица кад порастем.
• Осећала сам се у центру пажње. Приметила сам да су се моји другари заинтересовали. Размишљала сам о теми часа. 
• Осећала сам се савршено као права библиотекарка, у библиотеци је тихо и мирно.
• 
  
• Осећала сам се лепо и занимљиво ми било радити на рачунару у библиотеци.

Већина ученика је констатовала да није лако предавати, нити бити наставник. Њихови одговори

су:

• Највећи проблем ми је представљала другарица која ме је засмејавала.
• Сад схватам зашто наставници понекад вичу, уписују и строги су.
• Схватам колико је овај посао тежак и захтеван. Захтева стрпљење. Тешко је бити
• наставник.
• Мислио сам да је лако бити наставник, испредајеш и готово. Више не мислим тако.
• Сумњам да ће се нешто између наставника и ученика променити. Свако од нас има своје потребе и неко појединци не могу разумети наставника.
• Бити библиотекар је савршено.

Коментари учитеља који су присуствовали часовима и помагали када је било потребно:

• Већина ученика се одлично припремила за час и градиво су успели да обраде, запишу шта је потребно, ураде задатке и направе фигуру на часу ликовног. Оним најодговорнијим који су написали одличне припреме, било је тешко да се опусте. Њихова озбиљност, с обзиром на природу градива из књижевности, које су предавали, довела је до тога да су деца била недовољно мотивисана за рад.
• Природњаци су били опуштенији и нису се превише бринули нити збуњивали због недостатка времена и сугестија, које задатке да ураде, да би постигли планирано. Највећи проблем је био остати сам и предавати, јер су планирали да час држе по двоје и да послови буду подељени. Ученици који су остали сами у почетку су били веома збуњени и требала им је помоћ, али су касније својим односом са децом постигли све што је требало.
• Ученици који су нас мењали су веома озбиљно приступили раду и на високом нивоу презентовали градиво које су предавали. Веома су задовољни и ученици који су слушали  на часовима јер им је било занимљиво и лако да уче на овакав начин. 
• Ученици који су нас мењали били су веома мотивисани и с нестрпљењем су ишчекивали свој ред. Мењали су по двоје. Деца су их слушала и било им је занимљиво да им другари предају градиво. Посебно је интересантан коментар једног трећака који је рекао да му је друг строг наставник, али лепо објашњава и занимљиво прича. Утисак је да су ученици уживали у овој акцији и да смо успешно поновили и утврдили све што смо учили.
• Ученици 4/2 су били веома заинтересовани да пробају бити у улози предавача-наставника. Сви ученици су били пажљиви и сарадљиви, а предавачи су озбиљно и одговорно урадили свој посао. Једна ученица се толико уживела у улогу да ми је на крају часа пришла и рекла: " Колегинице, морам признати да су Вам ђаци сјајни!" Наравно да ученици опонашају своје учитеље јер уче по моделу, тако ми можемо видети како нас ученици доживљавају, а можда и открити нешто чега нисмо свесни.

                                                                      Подносилац извештаја: Драгана Менчик, Оливера Сарач

Стражилово 2022.

 Бранковим стазама – Сремски Карловци и Стражилово

„ Колико ме воли неко место, мерим по лакоћи са којом у њему дишем“ 

Стражилово није само обичан фрушкогорски врх. Стражилово је најславнија кота српског песништва. То је постао због познатог српског романтичарског песника Бранка Радичевића. У својим стиховима он каже: „Ја се шетам, дружина са мноме, ми идемо Стражилову томе“.

Још један успешан викенд  је иза нас. Ученици и наставници наше школе у сарадњи са ПСД „Равничар“ извели су још једну планинарску манифестацију у недељу 6.11.2022. године.

У овој манифестацији учествовало је 60 ученика наше школе. Заједно са својим учитељицама Светланом Чулић, Јасмином Васојевић, Оливером Сарач, Добрилом Борковић и наставницама биологије Мирјаном Шијаков и географије Татјаном Агић ишли смо кружном стазом од Чардака на Стражилову до Бранковог виса, на којем се налази гроб Бранка Радичевића, потом до стражиловског дома и назад.

Гроб Бранка Радићевића налази се на брду високом 295 метара. Стаза која води до врха је широка, са серпентинама и иде кроз шуму. Успут смо могли да читамо стихове Бранка Радићевића које су постављене дуж стазе, али и да се упознамо са подацима о биљним врстама Фрушкогорја.

Подносилац извештаја: Мирјана Шијаков