Упутство за вођење

Летопис, годишњак или рекламни летак са изводима из правилника

.
Нови Закон о основном образовању и васпитању (Службени гласник РС, 2013) јасно је предвидео обавезу школе да има веб-презентацију и летопис у члану 52. Није јасно зашто обавеза вођења летописа за сваку школску годину не постоји и у средњим школама. То није једина нејасноћа, односно неоснован намет основним школама, односно ускраћеност за средње школе. Изгледа да је и законадавац заборавио на древну етимологију летописа, анала или хроника. Сама реч указује на записивање важних догађаја и чињеница хронолошки, док су се дешавале, односно након дешавања. Ту своју давнашњу етимологију летопис је задржао и касније - летописом се називао увек онај историографски жанр у којем се догађаји пишу хронолошким редом, непосредно после дешавања. Уколико се пишу ретроактивно и редом који не мора бити хронолошки, него по темама, значају и сличним критеријумима, пре можемо да говоримо о годишњаку. Другачији приступ било би прејудицирање и фалсификовање догађаја или то не би био летопис. Закон, пак, наводи да је летопис публикација која мора бити постављена на веб-сајт школе до 1. октобра за текућу школску годину. По овој законској ставци произилази да се летопис пише унапред што доводи у питање сам смисао и дефиницију летописа. У истом члану закона ни садржаји летописа не разликују се од других аката школе, па се наводи да Летопис треба да представи програм и организацију рада, права и дужности ученика, правила понашања, кућни ред и друге податке од значаја за представљање школе. Овакво тумачење летописа више личи на билтен или рекламни летак о школи. Ако претпоставимо да се законодавац забунио, па је уместо за текућу, заправо мислио на претходну годину, то и даље не би био летопис, него би публикацији највише одговарало жанровско одређење - годишњак. Да тумачење летописа постоји као испитно питање или питање на завршном испиту у основној школи, законодавац га засигурно не би решио. Изгубио би само бод, а овако је изгубио много више - углед и поверење у смисленост одлука и компетентност оних који смишљају овакве законске одредбе и објашњења упркос вековима летописне традиције и наочиглед 100000 високо образованих просветних радника који ту традицију познају.

Удахнути душу и одговорити на обавезу

.
Закон срећом није старији од летописа и теорија о жанровским особеностима писаних састава, па наша школа наставља да пише летопис у складу са значењем те речи. Навешћемо неколико суштинских карактеристика летописа.

  • Летопис не пишемо и не водимо унапред, него хронолошки, непосредно након дешавања. 
  • Летопис је историографски жанр који садржи чињенице из живота града, средине, друштва итд. и ту његову карактеристику чак и у пренесеном значењу - какво је донекле и кад је реч о летопису школе - не треба да претварамо у још мало администрације и зачињавамо правилницима, изводима, програмима и плановима како нам закон саветује. Уколико је годину обележила и чињеница да су правилници мењани или усклађивани са законом, или је донесен нови правилник о понашању, превентивне мере и слично, таквим подацима је место у летопису те године, али понављање из године у годину истих података противно је природи летописа. Такође, у летопис се наводе и друге чињенице које могу деловати суво, какви су подаци о резултатима неке акције, хуманитарне помоћи, вредностима и пописом набављене опреме, број уписаних ученика итд.
  • Летопису не би требало да дајемо превасходно промотивни карактер, него хроничарски. Хроничарски карактер подразумева објективно и благовремено изношење догађаја из живота школе, важнијих одлука и промена у школи, из године у годину.  Објективност налаже да се догађаји бирају по значају и важности, да су довољно информативни и да не садрже сувише субјективних утисака летописца.  
  • Без обзира на објективност по дефиницији летописа, догађаји су увек дати кроз визуру летописца, и то не треба да избегавамо. Такви делови летопис чине сочним, питким јер сваки летописац тежи да пренесе и атмосферу, миље оног што описује и чега је био сведок, а не само да поброји чињенице. Међутим, за разлику од промотивног материјала, летописна грађа треба да садржи што више прилога и аутентичних детаља који ће сами говорити о квалитету, атмосфери. Не би требало да летописац о томе прича без покрића и тоном типичним за рекламе и промоције.  
.

Зашто онлајн летопис на блогу

.
У складу са тим карактеристикама летописа, али и у складу са временом у којем живимо, одабрали смо алат који је идеалан за летопис јер организује све записе хронолошки. То је блог као својеврстан дневник на мрежи. Вишеструки су разлозиа за избор блога као места где водимо летопис.

  • Блог све чланке, које ћемо у овој прилици звати летописним записима, аутоматски разврстава хронолошки и прави архиву тих чланака у бочном менију што омогућава њихов преглед по хронологији. Ако некада и не поставимо  запис непосредно после догађаја, можемо се послужити малом, безболном преваром: у календару бирамо датум кад се догађај заиста десио, а не онај када је летописац стигао да запише. 
  • Други критеријум за преглед записа креирају сами летописци. То су тагови или ознаке, односно кључне речи или предметне одреднице текста. Оне су важне не само због разврставања садржаја по самим темама и предмету којим се текст бави, него и због лакше претраге корисницима блога. Летописци треба да се труде да у оваквим подухватима, када није у питању њихов лични блог, што више стандардизују ознаке; да не буду произвољне, него усклађене са другима и са самом суштином написаног текста. Формиране ознаке постају носиоци претраге и нека врста тематског садржаја целог блога.
  • Овако конципиран блог истовремено замењује страницу на веб-сајту школе на којој би се, евентуално, објављивале новости. На тај начин не само да ћемо уштедети време и труд, избећи дуплирање посла, него ћемо уместо пар штурих реченица на страници Новости имати текстове стилски умивене и прилоге дотеране и сређене вредном руком летописаца. 
  • Летописац не само да не мора уз сваки догађај да наводи датум дешавања јер га бира једним кликом, него не мора да се потписује јер ће његово име аутоматски бити приказано као име аутора записа/ прилога. Самим тим, сваки запис у летопису је ауторизован, а летописац сноси личну одговорност за оно што је објавио.
  • За презентовање летописа, не морамо да правимо изложбе, а његово вођење свако може да преконтролише и провери веродостојност јер је потпуно транспарентан. Штавише, блог као интерактивни медиј, омогућава свим корисницима интернета на свету да га процене, коментаришу. Предострожности ради, сваком или неким записима можемо да забранимо коментаре. Или, још боље, можемо да одредимо да се коментари не објављују док их летописци не прегледају и објаве тек кад процене да су пристојни и добронамерни. 
  • Постоји још једна предност редовно вођеног онлајн летописа на блогу. То је медијска промоција школе на којој обично ради појединац или тим у школи. Будући да живимо у времену у коме ако медији не забележе нешто, то постаје безвредно као да се ништа није ни догодило, такви појединци или тимови постају нека врста дописних сарадника волонтера за медијске куће, за које пишу текстове, уређују резолуцију слика какве медији захтевају итд. То обезвређује положај и школе и наставника задужених за маркетинг. С друге стране, медијски радници не раде свој посао, него се понашају као курири који прикупљају готове или полуготове материјале и грађу за које су плаћени да раде. Путем блога медији ће увек бити у могућности да прате дешавања у школи, а наставници задужени за контакте с медијима, имаће припремљене прилоге на школским новим медијима: веб-сајту и блогу и могу само да прослеђују линк медијима са напоменом да за своје прилоге обавезно наведу извор како би се знало да користе чланке у које је неко већ уложио труд и знање и ауторизовао их. Поводом тих чланака, у складу са лиценцом блога и законским одредбама о приватности ученика, медији могу да прерађују податке или даље и дубље трагају за новим подацима вођени онима са блога - летописа школе. Тако утичемо на професионалан однос самих медијских радника, као и на однос самопоштовања и угледа инстутуције школе. Истовремено, нико нам не може замерити да немамо проактиван однос према медијима јер материјале имамо, али на својим медијима  који су доступни и свим другима. Уколико медијима такав материјал не договара, они ће у складу са својим потребама и политикама својих кућа да пренебегну понуђени или трагају даље контактирајући особе задужене за односе с медијима.    

Шта ћемо са публикацијом?

.
По нашем мишљењу публикација из члана 52 Закона никако не може да се објављује унапред, у октобру за текућу годину, него само ретроактивно: у октобру за претходну годину. Зато ћемо публикацију креирати од пробраних летописних записа током претходне године. Њу онда можемо да обогатимо тако што на почетним или последњим страницама уносимо текстове општег карактера који представљају неку врсту водича кроз школу за ученике, родитеље и пријатеље школе. Та публикација, самим тим, највише ће личити на годишњак школе. Њега ћемо објављивати у ПДФ-формату на страници овог летописа Годишњаци - као линк до места где се сваки годишњак може преузети.
Годишњаци могу да се штампају у одређеном броју примерака, баш како је и Закон предвидео.

Нема коментара:

Постави коментар