Летња школа фотографије и анимираног филма

Словачки језик са елементима националне културе

„Летња школа фотографије и анимираног филма“ одржана је у Словачкој Републици од 2. до 7. августа 2024. у Банској Бистрици у организацији Методијског центра Универзитета Матеја Бела за Словаке који живе у иностранству.

Сви учесници пројекта у Б. Бистрици

У летњу школу су се укључили ученици из Украјине, Румуније, Аустралије, Ирске и Србије. Из Србије је учествовало 14 ученика, осам из петровачке гимназије, двоје из Ковачице, троје из Челарева и једна ученица из наше школе Соња Бељански, ученица четвртог разреда.

Циљ ове школе је да се подстакне и развија креативни потенцијал деце и омладине - Словака који живе у иностранству. У програм су биле укључене разне радионице које су се односиле на фотографију и анимацију, кратког филма блиског креативним сегментима. На крају је рад учесника био вреднован од стране организатора. Највреднији су добили признање, међу којима је била и Соња Бељански. 

Наша Соња

Сем радионица организатори су припремили и излет, посете музејима, галеријама и обилазак града Банска Бистрица. Кући су понели много доживљаја, искуство дружења, нова пријатељстава и лепих успомена. 

Најмлађи учесници са наставницом Маријом

известила наст. Марија Кукучка Супекова

Ванредно стање и настава на даљину

Због пандемије Корона-вирусом Ковид 19 у Србији је проглашено ванредно стање па у школу нисмо ишли од 9. марта 2020. Настава је већ од 10. марта организована на даљину, а подршку учењу на даљину имали смо од Министарства путем РТС и издавачких кућа, али смо се и сами организовали имајући властита решења - вајбер, сајтове подршке настави на даљину, Едмодо, Гугл-учионице. 

Поводом пандемије наставница музичког Верица Маливук срочила је песмицу која нас је релаксирала и разгалила. 

КОРОНА - СМОРОНА

 Шта нам то корона радиу куће нас затворила,бојимо се више глади,до лета нас угојила. У школе се не сме ићи,часови се онлајн држе,нико ником не сме прићи,пазаримо никад брже. Са списком се сад боримопомажемо комшилукутрудимо се са осмехомда нам стане све под руку. Неопходна нам је маска,свакакве се могу наћиједва да се препознамотреба се у томе снаћи. Као нинџе шуњамо седок час полицијски трајепркосимо испред кућета игра нам баш пристаје. Куће су нам сад баш лепеограде су офарбане,цвеће буја са свих странасве се сија, нема мана. Све подсећа на интернатправила се сви држимооткривамо нов таленаткако  време да скратимо. Неко пева, неко свира,кува и прави колаче,неко чита , неко бирашта да једе, неко плаче. Заједно смо сви у кућиИма смеха, има свађеживци ко да ће нам пућикритикују стари млађе. Навикне се човек брзокад му живот шамар лупизамисли се шта је битноништа што може да купи.