Савиндан 2026.

Савиндан смо ове године прославили по устаљеној традицији и нешто мало новина у образовно-културном делу.

Свечани академски део

Окупљени домаћини и гости у учионици 2 у приземљу прво су зачули Светосавску химну коју је отпевао школски хор под руководством наст. музичке културе Верице Маливук. 

Затим су школски светосавски кумови ученица Јована Чегар и њени родитељи који су у име свих ученика и запослених у школи са надлежним парохом Душаном Ђукићем осветили колач и кољиво. У окретању колача учествовали су сви присутни, повезујући се рукама спуштеним на раме оних испред себе.

Гостима и домаћинима са поздравном речју потом се обратила се директорка Маја Којић.  

Проглашење и даривање Светосавског детета Маше Стевановић, ученице VIII 4, такође је било пропраћено дирљивим речима захвалности ове ученице. Светосавско дете даривали су школски кумови, директорка у име школе, а као посебан гост била је Исидора Дувњак која је у име осталих бивших ђака који су понели титулу Светосавског детета, која је такође даривала овогодишње Светосавско дете. 

Светосавско дете Маша Стевановић са директорком, Исидором Дувњак и школским кумовима

Свечани академски део обогатиле су ученице 5. разреда Лена Рис и Мила Перић рецитујући песме посвећене Светом Сави, а припремила их је вероучитељка Александра Стојаковић. Да све протекне по реду и свечано потрудили су се ученици који су водили конферансу Мина Илић VII 4 и Филип Прел VIII 3, које је припремила наст. српског језика Александра Продановић. 

Светосавски темат прераста у мали ученички сабор изврсности

У другом образовно-демонстративном делу, ученици су представљали одабране најбоље радове на Светосавском темату 2025-26. за који је конкурс јавно расписан у новембру 2025. Ове године се пријавило преко 100 ученика на неку од десетине тема посвећених важним националним јубилејима. Преко 60 радова је предато, а од тога одабрано 36 радова за представљање на Савиндан, што не значи да није било још успешних, али смо се држали принципа да из сваке теме бирамо један, најбољи рад. Радови су ове године прошли вишеструку проверу, а ученици су имали помоћ ментора током рада. Ментор је помогао ученицима да рад предају у најбољој верзији и о процесу рада писао у свом образложењу заједно са предатим радом. Примаоци радова Марија Јовићевић за млађе ученике и Славица Јурић за старије ученике прегледале су да ли радови задовољавају опште услове конкурса; по два члана жирија од наставника који нису били ментори процењивали су садржај и испуњеност специфичних критеријума рада такође пишући своје образложење. На тај начин уприличили смо прави мали ученички сабор, постављајући их пред задатке који их чекају у даљем школовању и животу, развијајући њихова животна и функционална знања и вештине - да се труде да задовоље прописане услове, да поштују инструкције и ауторска права, да су спремни да своје радове поправљају и дотерују, да негују истраживачки дух и аутентични израз, да учествују и доприносе култури сећања, да чују мишљење о свом раду са различитих аспеката и да знају где им је место у поређењу са другима. Цео процес је био потпуно транспарентан јер су сва образложења и мишљења јавно доступна у табели са резултатима Светосавског темата. 

Због великог броја тема, па самим тим и пријављених и одабраних радова, учеснике смо поделили у све учионице, а представљање је текло паралелно. У учионици А представљени су радово посвећени јубилејима Светог Саве, Милеве Марић Ајнштајн, Невесињске пушке и Ђуре Даничића. У учионици 6 представљени су радови посвећени јубилејима Јована Ђорђевића, Јована Рајића, Захарија Орфелина, Владислава Тителбаха и Стевана Тодоровића. Представљању су присуствовали ученици аутори радова, њихови ментори, наставници и родитељи. 

Ова пракса се показала као интересантна, иако је било и оних који су желели испратити све. А имали смо и мали пех са техником у учионици 6 где нам је у помоћ притекао један од присутних родитеља па смо са кашњењем, али успешно окончали презентовање. 

Сумирајући  утиске, организатори су се сложили да представљање не би требало да траје више од сат и 10 минута, па да следеће године можемо да уведемо и више паралелних сесија уколико буде много одабраних радова. 

За оне који нису могли присуствовати обема сесијама и свима који уопште нису могли доћи, као и свеколикој јавности, од прошле године имамо посебан сајт Светосавски темати на којем су објављени сви одабрани радови, са сликама њихових аутора и ментора, као и линком до образложења ментора и жирија. Радови су ове године разврстани по темама, тј. јубилејима, а не по предметима као прошле године. 

Сви учесници су уместо поклон-књига како је то било ранијих година, добили пригодан токен који ће бити њихова улазница за излет у културу (посета културним догађајима, културно-историјским споменицима) којим ће их школа частити до краја фебруара. 

Књиге ће прочитати, излет можда и заборавити, токен изгубити, али цитат са њега желимо да уграде у свој живот заувек:

Праве путеве стварај и путеве своје исправљај

Савиндан 2025.

 Школску славу - Светог Саву обележили смо у просторијама школе са традициоаналним активностима и једном новином. 

У подне смо дочекaли свештеника који је осветио славски колач и кољиво, које су припремили школски кумови, ученица II 4 Николина Борковић са породицом. Будући да смо академију приредили ове године у школској библиотеци, која има више мeста од учионица, у окретању колача учествовали су сви присутни. Свештеник Душан је одржао пригодну беседу инспирисану сентенцама које је читао на степеницама пењући се до библиотеке, те ћемо ту беседу и савет који нам је дао - да једном недељно или једном месечно покушамо да остваримо неку од тих мисли, заувек памтити. Директорка Маја Којић нас је у  својој беседи подсетила на важност празника и светитеља који нас је све задужио. Затим је прогласила Светосавско дете и даривала га у име школе. 

Светосавско дете у овој години је ученица VIII 3 Надежда Пилиповић. Надежду су затим даривали и школски кумови, а Николина Борковић је прочитала своје обраћање изразивши задовољство што су сви њени преци ишли у ову школу, а само је она доживела част да буде светосавска кума у име свих ученика, и пожелела да једног дана буде и Светосавско дете. 

И Светосавско дете Надежда Пилиповић се обратила свима, захваливши се надахнутом беседом у којој је истакла вредности које је кроз живот воде и које су њени другари препознали предложивши је за Светосавско дете, а наставници то потврдили.

Директорка школе се затим захвалила дародавцима школе у протеклом периоду доделивши им захвалнице, а то су ове године били: ДОО Таркет, Спортски савез општине Бачка Паланка, родитељи одељењске заједнице II 2, Данијела Милошевић, Радомор Жихлавски, Драгана Марковић Рамић. 

У културном делу програма неколико дечака је изрецитовало пригодне песмице. 

У видеу можете погледати кратак преглед свих делова Светосавске академије 2025.

Ранијих година смо на академији само награђивали ученике који су успешно учествовали у Светосавском темату, а ове године смо први пут реч препустили ученицима. Они су, позивани од конеферансијеа, излазили и представљали своје награђене радове на конкурсу за Светосавски темат. Иако је распуст продужен, и прве седмице нису долазили сви ученици у школу, на темат се ипак одазвао један бриј ученика и њихових ментора, те је награђено 24 ученика. 

Списак пристиглих и награђених радова 

Светосавска академија 2024.

 Наша мала академија има утврђени редослед догађања годинама. Мењају се учесници и теме беседе и културно-образовног дела. 

На почетку увек сви ускликнемо

Академија увек започиње интонирањем химне што дуго увежбавају полазници слободних активности везаних за музичку културу и наставницу Верицу Маливук. Ове године они су увежбавали и песмице о Ћирилу и Методију којима су зачинили и унели живост у сценски приказ из живота солунске браће. 

Ускликнимо с љубављу - хор ученика

Затим се присутнима обратила директорка Маја Којић с поздравним говорим, честитајући свима славу. 

Поздравни говор директорке Маје Којић

Кумови представљају све ученике и родитеље 

Док је још хор на сцени, спреман је да отпева и Тропар светом Сави уз обред. Протојереј Душан Ђукић осветио је славски колач и кољиво са овогодишњим кумовима породицом наше ученице Бојане Штрбац. Да подсетимо, светосавски кум је увек неки ученик школе са својом породицом који у име свих ученика учествује у обреду и целе године представља своју школу. Светосавски кумови су школи поклонили и велики телевизор за учионицу биологије, и то је убедљиво највећи екран који имамо у школи. . 

школски кумови - породица Штрбац, директорка и свештеник

.

Светосавци богатији за једну Наташу

Светосавско дете предлажу одељењске заједнице осмог разреда, а коначно бира Наставничко веће крајем децембра тако да смо већ сви знали да је то ове године ученица VIII 4  Наташа Буквић. Светосавско дете бирамо по његовим хуманим особинама које се базирају на хришћанским вредностима. На Светосавској академији га проглашавамо и  даривамо. Тако су и овогодишње светосавско дете Наташу Буквић даривале директорка у име школе вредном књигом владике Николаја и од стране раније светосавске деце. Ове године то је била Александра Ковачевић, која је титулу Светосавског детета добила 2011. Данас ради у једном представништву у Београду и мило нам је да има исту ону ширину, ведрину и доброту коју је имала ко дете. Светосавска деца наше школе, иначе, имају незванични клуб у којем се договарају о акцији даривања новоизабраних, а своје активности могу проширити временом и на друге хуманитарне акције. Светосавско дете по обичају држи пригодну беседу, па је своју прочитала и Наташа Буквић. 

Пред изазовима Светосавског темата

На неки начин светосавска деца су и сви они ученици који се ухвате у коштац са темама и правилима конкурса Светосавског темата јер то нису свакодневни послови, нити уобичајени домаћи задаци. Од њих се захтева да поштују тему и услове конкурса, да пажљиво проуче изворе и дубље истраже теме дубље послуже се њима имајући критичан став и наведу их поштујући правила интелектуалног поштења, да буду креативни, али не и произвољни; да њихови радови буду аутентични и самостални.  Слободно можемо рећи да је Светосавски темат нека врста матуре где наши ученици бирају предмет и тему која им највише одговара и показују своју стваралачку зрелост размахнувши своју машту и знање у оквиру  задатих услова, сведоче своје интелектуално поштење од малих ногу. Дечији жири прегледа њихове радове по унапред утврђеним критеријумима, а награђујемо их корисним књигама на Светосавској академији. Ове године изазовима светосавског темата најуспешније су се одазвали ученици са следећег списка.  

Српски језик

Млађи узраст - разредна настава

1. Творац писма којим пишем - Матија Грубор 3-2
2. Волим ћирилицу (песмица) - Ленка Панић 3-2 
3. Творац писма којим пишем, Ивана Самарџић 4-3

Старији узраст - предметна настава

1. Шта сам сазнала из емисија "Постанак и опстанак ћирилице" - Александра Јовић, 5-2 
2. Шта би нам рекли Ћирило и Методије данас - Са Ћирилом и Методијем на кафи, Михаела Јовицки 6-3 
3. Анализа једне Константинове песме, Вељко Давидовић 7-4

Специјална похвала Вујадину Карановићу 7-4 за видео "Словенска слова" јер није одговорио ни на једну тему конкурса, али је рад изузетан.

Ликовна култура

Млађи узраст - разредна настава

1. Како су се наши преци облачили у време Стефана Немање (две рада) - Лена Ђукић 3-1
2. Оживљена слова, Милош Радовић 4-1
3. Оживљена слова, Луна Тривуновић, 1-1

Старији узраст - предметна настава - сва три рада на тему Популаризација ћирилице и глагољице: предлози дизајна одевних и других предмета

1. Две вечерње хаљине, Марија Ћосић, 8-4
2. Женска народна ношња, Јелена Митровић 6-4
3. Спортска јакна, Марија Панин 5-2 

• Специјална награда - изузетан рад али није одговорио на задате теме Светлана Челик  7-3

Медијска писменост

• похвала Немањи Ђаковићу 6-1 за приказ играног филма о Ћирилу и Методију 

Дечији жири је радио у саставу: 

• српски: Милена и Дуња Милићевић, Даница Гашпаровски, Милица Мартић, Надежда Пилиповић и Анђелија Попадић 7-3; 
• ликовно: Милица Ђорђевић, Марија Ћосић, Дуња Кнежевић, Наташа Буквић, Лана Лугоња 8-4; Душан Бојанић, Бранислав Стојановић, Теодора Гарић, Софија Недељков, Николија Бјелош, Михаило Топић, 5-1.
• медијска писменост: Милица Мартић 7-3

Све радове и критеријуме за процену објавили смо у Светосавском зборнику 2024. на страници репозиторијума школске библиотеке. 

ученици аутори најуспешнијих радова на Светосавском темату

Из живота Ћирила и Методија

Културно-образовни део ове године био је посвећен јубилеју почетка Моравске мисије Ћирила и Методија. Наставница Александра Продановић припремила је са ученицима 5. и 6. разреда одабране сцене које приказују рад Ћирила и Методија на стварању глагољице и њихових ученика на стварању ћирилице. Глумили су: Вук Штрбац 6-2 (Методије), Вид Карановић 6-1 (Ћирило), Стефан Зорић 5-4 (Наум), Давид Грубор 5-4 ( Климент), Данило Нововић, 5-4 (Либријан). Делове су успешно повезивале нараторке Мина Илић и Маја Кнежевић из 5-4.

Сценски приказ обогатило је хор певањем песмица о Ћирилу и Методију и презентације ученика Вујадина Карановића 7-4 и Милице Мартић 7-3.

  

учесници сценског приказа о животу Ћирила и Методија

Конферансу је припремио и о целини бринуо наставник Предраг Вајагић, а програм је водила Доротеа Јосић. 

конферансије Доротеа Јосић

Светосавски квиз Петочисленици

И раније смо покушавали да Светог Саву обрадујемо знањем разних врста организујући квиз за различите узрасне категорије свих ученика школе, али се завршавало на ваннаставним активностима (Клуб читалаца углавном). Ни ове године нисмо прошли сјајно - пријавило се пет екипа само у разредној настави, али се тих пет екипа одлично забавило. Квиз је био посвећен такође Ћирилу и Методију. Ученици су имали материјал по коме су се за квиз припремали. Квиз је започео техничким проблемима, али смо их успешно решили, па су учесници тражили и репете. Питања са квиза објављена су у Светосавском зборнику 2024. а победничка екипа је 3-3 у саставу: Најдан Ћулум, Маша Радонић, Маша Мартић, Милан Мишковић, Реља Максимовић. Свако од њих добио је по пакетић плазме, као и ученици 2-3 који су били најбоље у квизићу који је спремљен као додатак илити репете.  

Ученици су изјавили да би радо учествовали опет, да им је било занимљиво и поучно из много разлога: због веб-алата сократив (skrative.com) и лајввокшитс (Liveworksheets.com)у којима су радили квиз, али и због искуства рада у екипи где је свако показао какав је тимски играч. 

Тек на самом крају открили су и зашто се квиз звао петочисленици - зато што је првих Ћирилових  ученика било пет. Число на нашем старом језику значи број, па би буквално прилагођавање савременом језику било - петобројни. 

најуспешнија екипа на квизу - ученици 3-3

Савиндан 2023.

 После неколико година у којима се нисмо окупљали због епидемиолошких мера када је Савиндан слављен само у најужем кругу  (свештеник, директор, светосавско дете, кумови, вероучитељ) овог Савиндана смо се окупили по старом обичају. Дочекао нас је снег од јутра и температура испод нуле како и треба да буде за Савиндан. То није сметало гостима и ученицима да дођу у наш мали простор у којем  публике има испред учионице једнако као и унутар. 

Славе уопште, па и школске, прославе се у којима је обичајност посебна чар. То што се из године из године на славама дешава исто и истим редом део је те обичајности. Мењају се ученици, светосавска деца, садржај приредбе, али већина тога је иста: химна, освећење колача, награђивање светосавског детета, приредба део су те обичајности која заједно са свима који славе, на земљи и на небу, чини оно што се зове континуитет и традиција, једном речју - вредност!  

Које су то обичајности и вредности биле (и) ове школске године?

• Интонирање Химне Светом Сави - ученици слободне активности Музиком кроз живот и наст. Верица Маливук
• Поздравна реч директорке
• Освећење славског колача са овогодишњим кумовима Луком, Вуком и Уном Грмуша и њиховвим родитељима
• Проглашење и даривање Светосавског детета - Снежана Родић VIII 4, а даривала ју је Емина Стојшић, бивши ученика, некадашње Светосавско дете.
• Културни програм: 
• драмски приказ "Свети Сава" у извођењу ученика 6. разреда које су с њима спремале наст. Ксенија Суђић и Наташа Марјановић
• рецитал о Светом Сави у извођењу ученика 5. разреда који је спремио вероучитељ Ђуро Обрадовић
• Коктел за ученике учеснике, домаћине и госте изван школе.

Све је спремно: колач и кољивво, хор и тропар, свештеник стиже

Освећење славског колача: светосавски кумови, директорка са свештеником

Светосавско дете некадашње и данашње: Емина Башић (Стојшић) и Снежана Родић

Драмска представа "Свети Сава"

Ове године на Савиндан нису награђени ученици који су учествовали у Светосавском темату, биће награђени накнадно. Први пут ове године радове је прегледао и по унапред одређеним критеријумима бирао Дечији жири. 

Њихови радови обједињени су Светосавском зборнику 2023. 

Награђени радови на Светосавском темату 2022.

Овогодишњи Светосавски темат посвећен је очувању природе планете Земље. Циљ Светосавског темата је да ученици, инспирисани лепотама Србије, искажу своје креативне идеје кроз поезију, прозу, ликовне радове, мапе ума и презентације, и на тај начин прикажу своју домовину. Теме су инспирисане песмом Љ. Ршумовића "Домовина се брани лепотом".

Теме су:

1. Домовина се брани реком и рибом у води

2. Домовина се брани цветом и пчелом на цвету

3. Домовина се брани књигом и песмом на небу

4. Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем

5. Домовина се брани лепотом и лепим васпитањем.

 

Ликовни конкурс од 1. до 4. разреда

Прво место: Прица Вук 4-4

  

 Ефектном техником, оригинално и креативно представио је тему. Рад је уредан и задовољава све критеријуме.

2 место:  Мила Перић 1-4

Уредно, прецизно са пуно детаља истакла повезаност знања, части и лепоте наше      земље.   

Друго место Мила дели са Николијом Бјелош 3-1:

Рад је рађен темперама , одликује га богат колорит, веома живописан. Уложен труд, педантност и стрпљење.

3. место: Станојевић Радмила  2-2

Маштовито и оригинално приказала пчелу, а истакла њену важност за планету.

Специјалну награду жири додељује Ликовној секцији 4. разреда  коју води учитељица Леонора Ненадов.

Уложен је труд више ученика  и представљени  предели Србије који дочаравају њену лепоту.

Литерарни конкурс од 1. до 4. разреда

Награђени радови на аутентичан начин дају одговор на тему, одговарају узрасту ученика те указују на самосталност у раду.

1.      1. место: Тица Анђелија 2-3           

Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем

 

Људи, по рекама смеће не бацајте,

планета је једна, не загађујте.

Рибе живе у чистој води,

прљава река им не годи.

 

То нашу планету уништава,

свако живо биће треба да је украшава.

И шуме су нам важне,

па зато никад нису лажне.

 

Здраво дрвеће не сеците,

Због кисеоника захвални будите.

Шумари, мало само имајте обзира,

Не сеците шуме из чиста мира.

Задатак рађен самостално, одговорила на тему, носи јасну поруку, изражава снажну љубав према домовини.

 2. место: Недељков   Софија  3-1

     Домовина се брани животом и лепим васпитањем

        За мене је домовина место где сам се родила, где живим, учим, дружим се и проживљавам и лепе и тешке тренутке.

       У мојој домовини родили су се и живели сви моји преци. Своју домовину они су бранили сабљама, пушкама и ножевима, да би је сачували за нас. Веровали су да ћемо је и ми чувати и поштовати најбоље што можемо. Остављајући време ратова, мачева и пушки иза нас, домовину можемо бранити трудом, радом, стрпљивошћу и лепим понашањем.

       Када би сви људи признали да могу боље и више и наша домовина би била лепше и безбедније место.

Описала љубав и борбу предака за очување земље у којиј живимо, потребу да се то поштује, али и жељу да се ратовање замени радом, знањем и лепим васпитањем.

 

3.  место: Јовицки Михаела 4-3   

       Домовина се брани лепотом

               Дом је тамо где су породица и љубав.

               Домовина је место у којем си рођен, предела која га окружују, људи које свакога дана срећеш и са којима живиш...Земља коју треба да волимо , којом треба да се поносимо  и чију историју  и обичаје треба да познајемо. Моја домовина је по свему томе јединствена и лепа.

Ако се упутите у наше равничарске крајеве спазићете богату и плодну земљу као и непрегледне њиве  пшенице и кукуруза. Да не заборавимо наше горе, на њима воћњаке и винограде.Ти воћњаци су начичкани плавом бојом божанственог плода шљиве.Несвакидашњи призор нам пружа сунце чији се зраци сливају дуж површине чаробних плодова.

          Ово је само делић мог завичаја, јер се остатак крије у овом чудноватом свету који тек треба да истражим.У сваком случају , ова слика вам довољно указује колико је моја домовина величанствена.

Самосталан рад ученице која је одговорила на тему. Реченице су јасне, сликовито приказала лепоте домовине. 

Свет око нас / Природа и друштво

1                1.  место: Топић Михаило 3-1               

Ученик је истраживао како загађење утиче на квалитет живота живих бића.Акценат ставио на најзагађеније животне средине у нашој земљи и дао предлог решења.

2. место: Душан Новаковић 1-2

   Душан је у складу са својим узрастом и могућностима у виду плаката исказао своју потребу за очувањем природе.

3. место: Групни рад одељења 3-3                     

Ученици су вешто повезали  прошлост и садашњост наше земље као и важне симболе наше земље и нашег народа.

  

Ликовни конкурс од 5. до 8. разреда

 Награђени радови дају одговор на тему и одговарају узрасту ученика. Радови ученика такође и указују на самосталност у раду што је био један од главних критеријума при избору радова.  Радови су рађени темперама , богатог су колорита, веома живописни. Ученици су, свако на свој начин из различитих перспектива и углова гледања, описали лепоте наше земље на оригиналан начин.

1. место: Новак Харак 5-1

Новак је на веома оригиналан начин одговорио на тему „Домовина се брани реком и рибом у води“. Његов рад издвојио се од многобројних радова управо због оригиналног приступа теми. 

2. место: Милица Ђорђевић 6-4

 Милица је радила темперама, рад је веома живописан и рађен самостално.

3. место: Маша Говедарица 6-4

Машин рад одликује богатство колорита. На оригиналан начин одговорила је на тему „ Домовина се брани цветом и пчелом на цвету“.

Литерарни конкурс од 5. до 8. разреда

Ученици су одговорили на задату тему и задовољили све критеријуме које је поставила комисија за избор најбољих радова.

1. место: Луна Ристић 5-2

Домовина се брани цветом и пчелом на цвету

У једном ратном свету,

Била је једна пчела на цвету,

Што је израстао на земљи у којој се ратовало,

У земљи без мира,

У земљи што је трпела,

јер човек није могао да бира,

Што су секире у вису биле,

Што је народ рат претрпео,

У време кад су се главе секле и народ убијао,

Када су нас Турци држали на муци,

На косовском пољу,

На Газиместану,

Из крви наших јунака,

Никао је један цвет,

Задивио цео свет,

И мале пчеле ту се криле,

Где су некад нежне руке биле,

Што су мараме ткале и ране видале,

Да би српски народ опстао,

И мир у свету постао.

И данас су ту Косовски божури,

На које свака пчела пожури,

Изникли из крви српских јунака,

Као симбол борбе до слободе

И сада људи поносно поред њих ходе.

Повезујући историју Србије, Косовски бој и најновија дешавања у нашој земљи, на оригиналан начин говори о косовском божуру и поруци да се не заборави.

2. место: Миа Лагорушић 5-4

Резултати Светосавског темата 2021.

Овогодишњи Светосавски темат био је посвећен Јовану Цвијићу у част 155 година од рођења овог научника. 

Новине - све онлајн

Темат је расписан пред зимски распуст и обухватао је више предмета. Поред српског језика, ликовне културе и историје, још и географију, биологију, народну традицију, природу и друштво, информатику. У складу са праксом у последњих неколико година све теме подразумевају истраживачки рад због чега ученици добијају изворе које ће користити. Осим општих услова конкурса (рокови, учешће, начин предаје) у конкурсу се постављају и критеријуми за успешност по којима ученици могу радити, а комисије касније по њима вреднују радове. Новина ове године је била у томе што су ученици (или њихови наставници уместо њих) све радове, па и визуелне (фотографије радова), предавали онлајн, преко упитника; наставници су такође вредновали радове преко упитника, а стручни сарадници објединили бодовања и образложења. Ученицима старијег узраста је био препоручен и веб-алат у коме су могли радити своје радове, тако да је и то било иновантно. Рок за предају темата је био продужен до Сретења јер Савиндан није прослављан са публиком и гостима како смо навикли, те на њему нису додељиване награде. 

 

Квалитет није изостао

Нажалост, и поред продуженог рока, број предатих радова је мањи него ранијих година, а предмети историја, биологија, географија и информатика немају ниједан предат рад. Похађање наставе онлајн и скраћени часови засигурно су један од разлога за тако слаб одзив.

Но, радови који су пристигли садрже и оне завидног квалитета те нам то указује на чињеницу да у свим временима и свим кризама увек има ученика који уче, истражују и расту у сваком погледу. Награђени радови, по квалитету не заостају за радовима у годинама кад је било много више пријављених радова на темат. Будући да у неким предметима није било предато довољан број радова, биран је само један награђени рад (српски језик у разредној настави, природа и друштво, народна традиција), а за предмете где је предат већи број радова, проглашене су 3 награде (српски језик у предметној настави, ликовна култура).

Светосавски зборник са награђеним радовима

Захваљујући томе што су сви радови били предати и онлајн, зборник са награђеним радовима ове године је одмах формиран. Можете га преузети из репозиторијума на сајту библиотеке и погледати овде. У њему ћете моћи прочитати и видети награђене радове. За ликовне радове најбоље је да дођете и погледате их уживо на изложби испред библиотеке.

Савиндан 2021.

Празник Светога Саве, првог Архиепископа Српске Цркве, свечано је прослављен у Храму Покрова Пресвете Богородице у среду, 27. јануара 2021. у присуству ђака наше школе који похађају верску наставу. После Свете литургије ђаци су, по традицији, рецитовали песме посвећене Светом Сави.

Приредба и програм у школи су ове године изостали из познатих разлога, али је обављен чин резања славског колача и додела награде Светосавском детету, а титулу је ове године понео Вукашин Давидовић VIII4.

Нека нас све охрабри молитва нашем заштитнику да пребродимо ово време, како би поново могли заједно да певамо и ускликнемо с љубављу Светитељу Сави!

До тада, у молитвама смо сви заједно и заједно са Светим Савом.

Известио вероучитељ Бранко Караћ

Награђени радови на Светосавском темату 2020.

Овогодишњи Светосавски темат посвећен је Милутину Миланковићу - 140 година од рођења, 110 година од доласка у Београд.

Ликовни конкурс од 1. до 4. разреда

Прво место - групни рад ученика 4-3 (Сара Гламочанин, Лара Сушац, Ђаковић Марко, Рађеновић Дуња).

Миланковићев зидни календар је оригиналан рад који не личи на понуђене форме календара данас. Дванаест тематских цртежа представљају истовремено месеце у години и слике из живота научника.

Друго место - Мариа Бујак 2-1

Календар на садржајан начин приказује симболе, детаље из Миланковићевог живота и рада. Рад је маштовит, допадљив, уредан и аутентичан.

Треће место - Итана Дринчић 1-3

Рад је уредан, педатан и показује да је разумела на који начин је учио Миланковић, шта га је заокупљало и о чему је размишљао. Рад одговара узрасту детета.

Литерарни конкурс од 1. до 4. разреда

Награђени радови на аутентичан начин дају одговор на тему, одговарају узрасту ученика те указују на самосталност у раду.

Прва награда: Зоран Дробац 4-2

У стиху је изразио особеност Миланковићевог учења, који учи у природи, у „школи без зидова“ док он данас учи из књига. Поштовао је све елементе песме и похвално је то што је успео да у целој песми изрази риму. Стихови су језички исправни, мисаоно широки и зрели за узраст.

Друга награда - Анђелија Стојисављевић 4-3

Инспирисана оним што је сазнала о Миланковићу , успела је да на оригиналан начин, својим речима, користећи форму питања и одговора изрази свој доживљај живота и рада младог научника. Реченице су јасне, језички исправне и засноване на чињеницама из грађе о Миланковићу.

Трећа награда - Стефан Радош 4-2

Исцрпно, јасно и језички исправно заокружио мисли у стиху. Успео је да изрази кључне ствари из живота младог Миланковића.Поштовао је све елементе песме.

На задате теме из ове области изабран је само један рад јер остали радови нису одговарали критеријумима.

  

Свет око нас / Природа и друштво

Тема - Чему се у природи чудио мали Милутин, а чему се чудим ја

Прво место - групни рад ученика 3-2 (Лена Радовановић, Вања Телебак, Марта Ерцег, Јован Пећанац, Стефан Бјељац)

Кроз цртеж и текст дат је одговор на тему.

Награђени радови на Светосавском темату 2018.

На Светосавском темату у нашој школи учествовало је много ученика од 1. до 8. разреда. Награђени су следећи ученици:

Ликовни конкурс од 1. до 4. разреда

1. НАГРАДА 

Жича (плакат) - Ива Марић 4-2

  2. НАГРАДА 

Круна - Тара Жарковић 3-4                               

                                                                                            

    

 3. НАГРАДА  

Први српски краљ (плакат) - одељење 2-1   

  

  

Ликовни конкурс од 5. до 8. разреда

1. НАГРАДА

Сопоћани (макета) - Никола Вјештица 5-3 

2. НАГРАДА

Крушедол (макета) - Барбара Бошковић 5-4

  

3. НАГРАДА

Грачаница - Мирка Клајнер Ђуровић 5-2   

    

Литерарни конкурс од 1. до 4. разреда

I НАГРАДА

Нађа Милићевић IV₃    - Да сам краљица

Био је леп , сунчан дан. Села сам испод дрвета и читала. Тема књиге је била давна прошлост, Србија пре Немањића. Прича се завршава смрћу главног јунака који се жртвовао за свој народ. Његова жена Теодора Косара се није осветила убици, већ је остатак живота провела мирно. Размишљала сам како је могла да поступи тако и да сам ја на њеном месту мислим да бих поступила другачије. Вратила бих убици мило за драго. Размишљајући тако, осетила сам умор и затворила очи.


Пробудило ме је лепо лице једне жене која ме је упитала да ли сам добро. Препознала сам кнегињу Теодору Косару. Смешила се на мене лепим, благим осмехом. Питала ме је да ли могу да јој помогнем. Пристала сам, а да нисам ни питала шта је то. Замолила ме је да је заменим једно време и будем кнегиња јер она мора да отпутује. Пристала сам, наравно.


Убрзо ме је повела у обилазак дворца. Најзанимљивија просторија ми је била библиотека. Задивљено сам гледала полице препуне књига. Пожелела сам да их прочитам. Кнегиња ми је испричала нешто из њиховог живота. Нису имали купатила, купали су се у кориту, а лети у реци. Било ми је необично и баш кад сам хтела да јој испричам како је сада, она је нестала. Чула сам њен глас у одласку како ми довикује да будем мудра и стрпљива. Тад је почела моја владавина. Позвала сам све слуге и ратнике у велику дворану. Предложила сам да убицу Јована Владимира казнимо. Бојажљиво су ми рекли да мисле да то није паметна идеја јер је Владислав јак. Мислила сам како то да им није важна освета. Одговор ми је дала једна слушкиња. Волели су своју владарку и слушали је у свему. Она им је рекла да нас наши поступци чине оним што јесмо. Сад сам схватила на шта ме је Теодора упозорила. Мудре владарке морају знати како да поступе у свакој ситуацији. Постиђено сам им признала да су у праву. Два ратника су ме одвела у манастир Острос који је био недалеко од Теодориног дворца. Легла сам и затворила очи.

Кад сам их поново отворила нашла сам се испод дрвета са књигом у крилу. Ништа се није променило сем једне ствари, а то је да сад разумем Теодорину одлуку.

II НАГРАДА

Софија Јовић  III₁ - Да сам на двору Немањића

Од малена слушам о династији Немањића, њиховом животу и правослвљу, коме је посебно посветио живот Растко Немањић. 

Увек сам се питала како су људи живели у то време и шта бих ја радила да сам на двору Немањића? Облачила бих дамске широке хаљине, поштовала мушке „главе“ на двору, патријахално се понашала, неговала традицију, али сам сигурна да бих остала скромна, следивши лик Растка који се свега одрекао, славе и богатства, како би служио Богу.

Мислим да свако од нас у себи носи део Растка, оличења доброте, поштења, учености и скромности , у кога треба да верујемо из дана у дан.Сигурна сам да нам је вера и поглед ка лику и делу Светог Саве, данас потребнији него пре. Највише се дивим његовој љубави према свом народу и својој породици, јер је породица највеће благо и треба је одржавати ма у ком времену живели.

III НАГРАДА

Вукашин Зеленовић II₂ – Да сам цар

Да сам ја цар   

свој деци света бих

донео по дар. 

Свуда по свету

би се чула граја,

а мојој срећи

не би било краја.

Данас сам и мами

донео дар,

 јер једноставно-

 ја сам цар!

Литерарни конкурс од 5. до 8. разреда

I НАГРАДА

Софија Павин VI₁ – Краљице мајке

Снажан је ветар дувао те ноћи и ударао у прозоре куће великог војводе Вратка. Војвоткиња је лежала у постељи и у рукама држала свилени замотуљак,из кога је вирила плава косица, и модре, продорне окице. Родила се кћерка војводе,а нико није ни слутио да је Бог на свет послао жену која ће постати најбитнија владарка у историји Србије. 

Звала се Милица и била је кћи Југ-Богдана, потомкиња Вуканова, и пети пас лозе Немањића, са његове стране. Увек је била свесна свога господства, и поносна на своје порекло и славне претке. Пленила је срца људи око себе не само својом лепотом, већ и особинама. Била је отмена, достојанствена и храбра, а у исто време начитана, добро образована и васпитана, „мудра као змија, а безазлена као голуб“. Родитељи су пажљиво неговали њено знање и таленте, васпитавали је у православној вери, и од малена јој скретали пажњу на њено порекло и опомињали је, да никада не заборави, да је она Немањићка принцеза. Прошло је четврт века, Милица је стасала, и постала права лепотица. Њену руку су тражили многи племићи, али отац је није дао ниједном. Чекао је оног правог. Онога који је достојан њене љубави и поверења. 

Једнога дана, на двору цара Душана, Милица је упознала младог ставиоца, Лазара Хребељановића. Иако није био племић, био је частан, достојанствен и одважан. Лазар није био принц, кнез или деспот, али је био човек по њеној мери, што је младој принцези било важније од политичког положаја и богатства. Добивши благослов од оца, мајке, цара и царице, Лазар и Милица обавезали су се на узајамну љубав и верност ступивши у свету тајну брака. Мара, Драгана, Теодора, Јелена и Оливера, биле су кћери Миличине и Лазареве. Све су оне биле Миличине изневерене наде. Она је жудела да Лазара обрадује сином, наследником кнежевског престола. Кћери са родитељског двора одлазе и долазе на неки други, да тамо стварају своју породицу. А синови остају, као последња нада својим мајкама у старости. Обавеза сваке владарке је да обави своју дужност према држави, мужу и народу. Јер од ње зависи наставак лозе. И опстанак државе. А она је, годинама, чекала сина и наследника и оплакивала рођења својих кћери.Тих година ни на памет јој није падало како је тек мајкама бездетницама или мајкама са мртвим синовима. Једнога дана, када се тога сетила, потпуно се предaла вољи Божјој и Светом Науму Његовом. Мирно је гледала у будућност, али опет са огромном вером и надом. 

Када је бабица рекла: „Кнегињо, мушко је!“, Милица је прво заблагодарила Богомајци, покровитељки Немањића, а потом светој Петки, својој заштитници. Тада је на свет дошао Стефан Лазаревић, дугочекани српски кнежевић. Стефан је напунио једва две године, када је свет угледао Вук Лазаревић. Милицу је Вуково рођење узнемирило. Да ли је то нека претња, упозорење...? Задрхртала је и најежила се, хладном језом мајчинског страха и бриге. Уплашила се каинских ратова. Само на тренутак, јер Немањићи се никога до Бога не боје! Али их није губила из вида. Била је стално на опрезу. 

Дечаци су безбрижно одрастали, све док Вук није схватио да је млађи од Стефана, и да ће то бити кобно. Да ће Стефан бити кнез, а он не. То је довело до Вукове мржње према старијем брату. Радовао се сваком његовом неуспеху и поредио га са собом. Био је љубоморан када су проводили време са Стефаном. Та непрестана горчина која је нагризала Вукову душу прокључаће у њему и натераће га да учини највећи грех. Грех издаје. 

Своје кћери кнежевски пар поудао је по суседним дворовима. Уз њих, у Крушевцу, остали су најмлађи: Оливера, Стефан и Вук. Сви ће заједно живети све док не дође до одлучујућег дана, дана када ће се судбина Србије узбуркати, животи многих променити и трагични догађаји почети низати. За тај дан одређен је 15/28. јуни, 1389, дан одлучујуће Косовске битке, коју ће предводити кнез Лазар и султан Мурат. 

Милица је испратила Лазара у битку као и сваки претходни пут, иако је знала да је кнез одабрао Царство Небеско, и да иде да се не врати. Није смела да нариче и рида над одсеченом главом кнеза-великомученика, јер није знала шта јој будућност спрема. И морала је да брани оне преостале. Јер је то дужност мајке-регенткиње. Прешла је и преко увреда од кћери Маре Бранковић, и преко помуслимањења кћерке Драгане, Теодорине смрти и Јелиног губитка мужа, и одржала се на ногама. Није пала, а ни поклекла под налетом несрећних догађаја. Јер све је то обавеза мајке. Да све трпи и подноси за добро своје деце. Али оно што је и њу оборило на колена био је захтев новог турског султана Бајазита, да најмлађу ћерку Оливеру да у харем, њему за жену. Бол. Неописив бол је преплавио Милицу. Да да своје дете убици њеног оца?! Срце јој је крварило. Али и то је истрпела, са надом да ће се једанпут вратити у Србију. Принцеза Оливера је високо подигла главу,сетивши се да је она Немањићка и Лазаревићка, села је на коња, и упутила се на пут без повратка, у харем звери, убице њеног оца, моћног султана Бајазита. Милица је владала у име свога малолетног сина, као регенткиња. Молила се Богу, Богородици и Божијим светитељима да јој помогну да издржи. Ишла је у цркве, манастире... Помагала је нишчима и сиромашнима. Васпитавала је своје синове; учили су мачевање, историју, географију, стране језике... Били су образовани, лепо васпитани, мудри и културни.Тада је дошао онај дан, када Стефан преузима престо, а Милица прима монашки чин. 

Имала је Милица много утицаја на сина Стефана. Помагала му је у владавини. У међувремену, Милица, заједно са својом пријатељицом из детињства, Јефимијом, такође монахињом, одлази у Сер, у двор султана Бајазита, да оправда сина Стефана од оних који су га опањкавали султану јер је био Бајазитов вазал и био је обавезан да слуша његове наредбе, води војну у његово име и буде му веран. Друга жеља ових двеју монахиња била је да пренесу мошти свете Петке у Србију. А трећа, да виде Оливеру. Не, није им пала у загрљај очајна робиња звери, већ најмилија међу свим његовим женама. Милици је било драго што је њена кћер бар мало љубави око себе имала. Растале су се, јер је Милица морала за Србију, да обрадује свој народ моштима најмилије светитељке, свете Петке. 

Није Милици било лако. После битке код Ангоре, Вук је прибегао Турцима у нади да ће тамо пронаћи уточиште и подршку да подигне рат против старијег брата. Милица је опет била приморана да путује у Сер, али није успеле да умири Вукову душу, која се неће смирити све до његове погибије, 1410. године. Била је већ на измаку снагe када је решила да последње дане свога живота проведе као великосхимница Јефросинија. 

Милица се никада није предавала. Никада одустајала. И у најтежим тренуцима, када је морала да поклекне, поносно би дизала главу и без страха гледала у очи будућности, сетивши се да је она Лазаревићка. Немањићка. И мајка. И да мора да брани своју државу. И право своје деце на српски престо. Зато у народу и није позната као кнегиња, већ као царица Милица. Мајка и својој деци и своме народу. 

II НАГРАДА

Тајна Радош VII₃  - Краљевски чин је...

Затворим једно око. Преда мном српски двор. По свечаним одајама дефилују Немањићи. Предаје Немања синовима и унуцима круне, али и наслеђе. Молбе наредбе и завете... Златна круна у мрклом мраку... Смењују се мудре и храбре главе и преузимају част и терет, одговорност и понос... Отац благосиља сина уз завет да Србију чува као ''мало воде на длану''. Наша династија понос и дика оног времена. И овога... 

Приступа млади Стефан који преко реда, али заслужено, седа на позлаћену столицу. Крај њега Растко, који не мари за круну и златни трон, већ мисли на дела, веру и посвећење. Њега кроз хук времена чује Душан који, док га крунишу, тражи оброк за сваку кућу у Србији. Јер, зашто би само богати уживали?

Тада отварам и друго око. Краљевски чин добија нове димензије и значења. Моје свевидеће око пред круну ставља неке нове краљеве.

Кад имаш брата који носи име Стефан, као већина српских краљева, а Стефан значи ''круна''... И када је твој мали брат краљ, било где: у породици, на баскету, у школској клупи са дечаком са посебним потребама, на тешком математичком задатку, који он реши за трен... У твом срцу...

Када твој вршњак оде у Барселону и на такмичењу из роботике ''узме'' злато. Када се наши математичари врате са олимпијаде са медаљом на грудима.

Једна неспретна бакица кад прелази пут, а ти јој пружиш руку, ти си краљ. Када речју, погледом и гестом утешиш несрећно дете, са којим се судбина недавно сурово поиграла...Када твоје срце заплаче на тужном причом.... Ти си краљ.

Кад Шпановићева огрне заставу наше земље и победнички истакне њене лепе боје... Кад Ноле...Сувишно је причати! Недогледне су границе његовог краљевства...

Краљевски чин је дакле много више! То је све оно што учиниш за друге. Кад ниси сам у свом изобиљу. Кад умеш да видиш, чујеш и осетиш свет око себе. Када си високо, а ходаш земљом и сејеш доброту. Кад ти је срце пуно љубави, а дух пун врлина и снаге.

Кад си човек, брате!

III НАГРАДА

Владан Васиљевић V₃ – Ко је и шта на платнима мајстора

Уметници нису задужени само да стварају уметничка дела, него су одговорни да своју земљу часно и достојанствено представљају у свету. 

Тако је Паја Јовановић, наш чувени сликар, добио задатак од владе Краљевине Србије у ХIX веку да наслика Крунисање цара Душана, чиме би се Србија представила на Светској изложби у Паризу 1900. године. Док је Паја Јовановић осмишљавао како би то дело требало да изгледа, уочио је да би приказ крунисања краља у цркви био везан за унутрашњост цркве и мрак, без дневне светлости, па је одлучио да промени мотив и да слика проглашење Душановог законика испред цркве на дневној светлости. То је веома успешно урадио, што је потврђео освајањем златне медаље.

Сама припрема је била врло детаљна и захтевна. Паја Јовановић је припремао слику годину дана. Обишао је старе српске престонице Призрен и Скопље као и манастире Грачаницу, Лесново и Жичу да би прикупио аутентичне елементе за слику. Цару Душану и царици Јелени је насликао византијска одела, јер је краљ Милутин унео византијски дворски церемонијал. Царску прокламацију је читао Никола Бућа који је такође имао византијско одело. Цареву гарду су чинили немачки најамници који су насликани по узору немачких витезова из ХIV века. Њихов вођа Палман заузима место у горњем левом углу слике, у руци држи одговарајући шлем. Српска коњица је приказана у млетачкој опреми. Међу њима је главно место поверено војводи Прељуб који се налази на турнирском коњу у предњем делу слике и делује врло раскошно и моћно. На заставама се уочавају разни грбови српске властеле. Инспирацију за њих Паја Јовановић је преузео из једног Илирског грбовника, који потиче из манастира Житомислића Највише потешкоћа је имао око изгледа одела обичног народа и њиховог оружја за шта је нешто мало детаља пронашао у Жичи. То значи да нема много приказа живота обичног народа из тог времена.

Поред историјских личности, на слици су се нашле и личности из епске поезије, као и полулегендарне личности. Углавном, око цара Душана се налазе: Урош, српски краљ, српски патријарх Јоаникије, краљ Вукашин Мрњавчевић, Гојко Мрњавчевић и други. Њихове портрете је пресликао са фресака.

Иако је слика награђена златном медаљом, Паја Јовановић није у потпуности био задовољан како је испала, па је током година направио још неколико верзија. То нам само говори о сликаревом самокритичном погледу на своја дела и жељу да своју земљу прикаже на што лепши начин.

Конкурс из верске наставе од 1. до 8. разреда

I НАГРАДА

Михајло Вајагић III_{3 -} Смисао поклона, доброчинстава и задужбина 

 

Пре много векова Србијом су владали Немањићи. Као владари били су добри јер су бринули о свом народу. Нама је данас остало пуно трагова о њиховим доброчинствима.

Сваки од владара Немањића је подигао манастир као задужбину. Када су градили манастире они су хтели да покажу снагу своје вере. Манастири су остали дуго после њих да нам покажу колико су они били добри владари. Поред манастира увек су постојале болнице и школе које су бринуле о народу. Због тога што је у манастиру увек могао да добије помоћ, народ се о њима бринуо и чувао их. О тим манастирима данас се бринемо и ми тако што учимо о њима и посећујемо их. Тако су и нас Немањићи задужили својим манастирима јер можемо да научимо историју српског народа. Они су манастире подизали и далеко од Србије. Летос када сам био у Грчкој тата ме је водио у српски манастир Каково где сам чуо причу о Хиландару. То је манастир који су подигли Свети Сава и његов отац Немања.

Када учимо о Немањићима можемо да видимо како су они чинили добра дела и како су нас задужили. Оставили су нам поруку како треба и ми да се понашамо и размишљамо.

II НАГРАДА

Лена Гарамхеђи V₃ – Како се постаје светац

Сви мисле да је лако бити светац и да то свако може, али то није истина. Бити светац је прилично тешко.

Прво и основно је да неко верује у Бога и редовно иде у цркву и моли се. Наравно да би неко постао светац мора да буде добар и чини добра дела и помаже сваком коме је потребна помоћи, не треба да виче и свађа се. Потребно је да тај човек или жена сијају од доброте и да га људи уважавају и поштују да би га прогласили свецем. Ако неко жели да буде светац мора да дели своје ствари и храну и да не буде алав, да жели све да има. Наш патријарх Павле, који је на жалост преминуо био је скроман, било му је довољно да има кров над главом, а ја се надам да ће га наш народ прогласити за свеца.

У сваком човеку има светлости, али је код неких јаче, а код неких слабије изражена. Чак и код неког безобразног човека има барем мало светлости, али је слабије изражена. Заправо се испоставило да је врло тешко бити светац, поготово ако си био врло лош и радио све супротно.

 III  НАГРАДА

Милица Ђорђевић II₄ – Смисао поклона, доброчинстава и задужбина

У старој Србији владари и племићи су подизали Цркве и задужбине. Разлог због ког су подизали цркве је био поклон наредним поколењима која долазе како би имали где да се моле Господу Богу. Поред тога они су желели да се захвале Богу за сву доброту коју им је Бог подарио. Цркве и манастири су била најбоља места за скривање од непријатеља. У црквама се чувала писменост и култура зато што су свештеници били једини писмени људи у то време.

Владари у старој Србији су помагали сиромашним људима тако што су им давали храну и одећу. Бројна доброчинства наших предака нас и данас уче како би ми требало да се понашамо. Морамо да помажемо слабијима јер добро се добрим враћа.