Одбојка - девојчице, међуопштинско и републичко такмичење 2015/16.

Међукружно такмичење - 1. место

Међуокружно такмичење у одбојци - девојчице одржано је 1.12. 2015. год. у Суботици у ОШ "Соња Маринковић". Учествовале су четири екипе из четири округа и девојчице из наше школе су освојиле 1. место и пласирале се на Републичко такмичење које ће се одржати од 11. до 13. маја у Врању.

Републико такмичење - 4. место

Школска олимпијада - такмичење у одбојци одржано је у периоду од 11. 05. до 13. 05. 2016. год. у Врању. Учествовало је 9 екипа из свих региона Србије, распоређених у три групе по три екипе. Девојчице наше школе су биле друге у групи, па су се бориле за пласман од 4. до 6. места. У тој групи су биле прве и на крају такмичења освојиле 4. место на Олимпијади. Девојчице је припремала и водила наставница Гордана Пушић.

Дружење ученика са продавницом "РОДИЋ"

У суботу 9. 04. 2016. године ученици 4. разреда наше школе посетили су продавницу "Родић" у нашем граду. Ученици су учествовали у акцији сађења цвећа и цртању у оквиру креативне радионице коју је компанија Меркатор спровела у сарадњи са школама на територији Србије, а чији је циљ заштита и одржавање биљака и одржавање мини-сајма цвећа.

Отворена врата 2016.

У уторак 22. марта, ученици 4. разреда (драмска, музичко-рецитаторска и ликовна секција) са учитељицама приредили су пригодан програм за будуће прваке - ученике наше школе и њихове родитеље. Психолог Драган Прпа поздравио је родитеље и будуће ђаке, а ученици 4. разреда су уз песму, игру и драматизацију приче "Деда и репа" представили  нашу школу. 
Домаћини су госте дочекали у библиотеци где су могли да погледају изложбу ликовних радова ученика 4. разреда, а сваки будући првак исписао је своје име на паноу.


         

   

                                                                                 

Акција "Покажи ми како"

Удружење просветних радника Слово  било је део тима који је прошле године учествовало  у пројекту „ Наставници рефлексивни истраживачи инклузивне  образовне праксе“који је реализовао Центар за образовне политике.У оквиру удружења организовано је низ активности чији је циљ био да се пронађу начини за превазилажење потешкоћа у прихватању различитости и укључивању деце којој је потребна додатна подршка у одрастању у друштво.

 Вођени научним истраживањем да успех и прилагођавање детета које је различито, на основно школском узрасту зависи првенствено од особа које раде с децом, односно од учитеља и наставника и припремљености друге деце и њихових  родитеља, а оснажене знањима и искуствима која смо стекле на семинару Ни црно ни бело, учитељице Бранка Радовановић и Драгана Менчик су осмислиле акцију у школи у којој раде. Акцију је реализована у ОШ „ Свети Сава“ у Бачкој Паланци. У акцији су учествовали : наставници, ученици разредне и предметне наставе чије су разредне старешине учествовале у радионицама око 400, родитељи из два одељења ове школе  . Већ дуже време осмишљавамо радионице и укључујемо родитеље у живот школе, тако да они имају искуства у радионицама и другим активностима које школа организује. Радо се укључују и дају свој допринос у решавању проблема и унапређењу живота у школи.

Са групом наставника урађене су три радионице у континуитету, а са циљем да се  искуства и знања примене у раду са ученицима у одељењима где су разредне старешине. Упоредо су организоване радионице за родитеље са истим садржајима како би родитељи пратили своју децу код куће.  Циљеви свих радионица били су исти. Прва радионица за одрасле односила се на стереотипе и предрасуде, а циљ је био да се уочи распрострањеност стереотипног начина мишљења, схвати да се  стереотипно понашање учи спонтано, а одучавање захтева свесни напор, препознају шта све утиче на стереотипе. Други састанак посветили смо освешћивању неједнаких шанси које је веома присутно у друштву. Циљ овог рада је био да се сагледавају неправду и ефекте њеног утицаја, открију  стратегије које се користе како би се дошло до жељеног циља, спознају важност договарања и сарадње, уоче начине за њихово  побољшавање. Задовољство је било гледати сарадњу и ангажовање учесника.

 Рад са децом односио се на препознавање социјалног насиља међу вршњцима и шире, на   предрасуде и стереотипе који су сигуран пут  до дискриминације и искључивања и формирање критичког мишљења,  ставове и вредности. Од посебног значаја су њихова искуства да сагледају ситуацију из различитих углова, разумеју последице  осуђивачког става и неправде , уоче стратегије решавања проблема. Пуно су добили откривајући да свако има квалитете и да може бити добар у неким стварима, да је важно покушати разумети и поштовати различите могућности способности и дати подршку и поверење из љубави према човеку.

Задовољство је било гледати продукте и ангажовање свих учесника. О искуствима и добитима говорили су  сви учесници на трибини која је  одржана  1. априла 2016. у  библиотеци ОШ „ Свети Сава“.

Прослава Савиндана 2016. године

    Дана 27. јануара били смо домаћини наше школске славе. Обележили смо га у просторијама школе.
    Програм је почео Светосавском химном, а након тога уследио је позив на прославу  ученика првог разреда и једног осмака које је припремио наставник Предраг Вајагић. Обред резања славског колача уследио је у присуству свештеника, кума, директоке и осталих. Тропар је певао део хора наше школе.
    Овогодишње Светосавско дете прогласила је директорка је Нина Голић, ученица 8-4. Школски кум Владан Васиљевић са родитељима даривао је Нину. Наиме, ове године био је присутан  Милан Штрбац, Светосавско дете 1998, који је такође даривао Нину. Весна Мијатовић и Милан Штрбац међу првима су понели ову титулу која је заслугом Славице Јурић установљена. Они су покренули  иницијативу да се оснује фонд у који ће се сваке године око Савиндана уплаћивати средства што ће послужити за даривање Светосавског детета. Свако дете које буде понело ту титулу, касније се укључује у фонд. Након тога Нина је прочитала беседу и тако наставила традицију да Светосавско дете беседи на свечаности. 

    Програм је настављен рециталом „Ко је био Свети Саваˮ који је говорило осамнаест ученика првог разреда који похађају часове православног катихизиса. Припремао их је вероучитељ Борис Кузмановић. Сценски приказ приказ „Просјак у дечјем вртуˮ Десанке Максимовић припремили су ученици трећег, петог и седмог разреда са наставницом Горданом Вујовић. Оквир за почетак и крај приказа чиниле су песме „Молитваˮ и „Песма Светом Савиˮ које је припремио хор школе са наставницом Верицом Маливук. Уследила је подела награда ученицима који су били најуспешнији на овогодишњем Светосавском темату. 

Награђени радови на Светосавском темату 2016

    На Светосавском темату у нашој школи учествовало је много ученика од 5. до 8. разреда. Награђени су следећи ученици...

Веронаука - награђени радови

ПРВА НАГРАДА
Драгољуб Куљић V₃

Молитва за моју породицу

У мојој кући Бог се воли,

за срећу и здравље њему се моли,

Оченаш је нешто свето

и сви верујемо у то.

Свети Јован је наша глава,

тога дана је наша крсна слава,

наша слава пуна је обичаја

пренесених из наших завичаја.

Волимо Светог Јована и Бога

и поносни смо због тога.

ДРГА НАГРАДА
Дуња Ристић VII₄

Молитва за моју породицу

За њих постојим, за њих се борим,

само за њих се Богу молим,

за њих руке у ватру стављам

и због њих све друге запостављам.

Драги Боже,

учини да се моји родитељи сложе,

да страшан немир и туга престану,

да све свађе нестану.

Нека љубав њихова срца освоји

и нека у кући само срећа постоји,

молим те њима подари срећу

и ја више туговати нећу.

ТРЕЋА НАГРАДА

Петар Кнежевић VII₂

Молитва за моју породицу

Молим ти се, мили Боже,

са осмехом свога лица

да под твоје светло дође

и моја мала породица.

Да роди пшенице златна,

да буде осликано као најлепше платно,

осветли нас, Боже,

да нам буде и срце златно.

Нек буде весеље

за празнике разне,

донеси нам радост

док твоје име славимо.

Породица моја

увек је уз мене

штитићу је од цвета зла

које сада вене.

Молим ти се, мили Боже,

са осмехом свога лица

нека сија моја породица.

Литерарни радови од 1. до 4. разреда

ПРВА НАГРАДА

Лазар Адамовић III₁

Љубав и топлина моје породице

Моја породица има једанаест чланова. Најстарији члан моје породице је тата Срђан. Он је по занимању зубар. Када је на послу, напорно ради, али када дође кући, прво помогне мами па мени око домаћег, а затим се сви играмо. И моја мама је зубар, али више је код куће јер има малу бебу. Она је брижна и добра. Када сам у невољи, увек ми притекне у помоћ. Иако пуно ради, увек је насмејана. Њен осмех ме храбри и весели. Када јој осмех нестане с лица, забринем се за њу. Имам петорицу браће и три сестре. Сви се лепо слажемо. Пуно волимо да играмо кошарку. Волимо када смо сви на окупу и заједно са мамом и татом месимо хлеб, колаче и пицу. Тада нас млађа сестра и брат задиркују, а ми уживамо у њиховим несташлуцима.

Љубав и топлину моје породице чини сложност укућана.

ДРУГА НАГРАДА

Селена Вишнић IV₃

 Љубав чини чуда

Љубав чини чуда

јер она је свуда.

Породица за мене је све на свету,

не можемо је описати

ни уз платно и палету.

Љубав према другарима

скрива се у свима,

али међу њима има и симпатија.

Неки се усуђују ту истину да кажу

док неки умеју то и да слажу.

Кад имаш љубав и неко те воли,

у твојој души ништа не боли.

Љубав се објављује свима

јер је тада у теби

побеђена зима.

ТРЕЋА НАГРАДА

Јована Бугарчић IV₂

Љубав чини чуда

Када сам код своје куће,

мени постане јако вруће!

Од топлине љубави

осећам као да ме гађају љубавни топови!

Понекад ми дође да полетим!

Тада скочим и у глави мислим: „Летим!ˮ

И тада се сетим да немам крила:

„Добро је, ту је породица моја мила!ˮ

Кад је време да се спава,

срце ми је срећно и велико као код лава.

Ако мама случајно не пољуби моје лице,

ја сањам ружне снове немилице!

Мама, тата, брат и ја,

цела смо породица моја!

Наша љубав је свуда

и нека нам увек чини најлепша чуда!

ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ ОД 5. ДО 8. РАЗРЕДА

ПРВА НАГРАДА

Јелена Гомбовић VIII4

                                                                 Љубав чини чуда

Осећам. Сав тај страх, бол, стрепњу за нечим додирљивим. Осећај ме уби. Осећам, сасвим сигурно, сасвим неприметно. Тај страх под костима, неописиво.

Сетих се црнооке жене. Становала је у кућици недалеко од мене. Увек кад сам пролазила туда, осећала сам бол у грудима, а очи су трепереле попут усијаног фењера. Пожелела сам један дан да је посетим. Док сам корачала с камена на камен, тихо сам се осмехивала у себи, све док... Осећам, опет исти страх под костима, глас изгуби сваки траг топлих речи и врлина, а ситне ми ножице скамењене, те не могах наставити даље. Некако, успела сам! Наставила сам корачати. Лагано.

Одједном, угледах је. Да, та црноока жена, живела је у кућици сасвим малој, ограђеној тарабама, и потпуно остарела. Кућицу је испуњавала скроз мрачна соба, без икаквог треперавог ефекта, а толико хладна. Неописиво. Затим, са друге стране у тамној сенци, огледала се застарела остава, одајући горак мирис пустоши. Језа ме хвата сваки пут кад пролазим поред ње. У тамној, сасвим мутној сенци, чух кораке црнооке жене. Сасвим тихо прилази к мени. Коса јој је била седа и дуга, а власи јој се распустише по дугој црној хаљини, те миришаше на увело грожђе. Очи су јој сијале попут најдубљих језера, а ситне јој ручице држаше штаку, те се превијаше с једне на другу страну.

Корак по корак. Прилази к мени. Поред мене налазио се накривљен потамнео бедем, до којег отрчах узнемирено. Одувек сам осећала неку горчину и мржњу у њеним очима. Погледах је боље. Зној ми је обливао лице. Тихим промуклим гласом говорила је: „Приђиˮ. Као дете увек ме је одгуривала од себе и звала ме погрдним именима. Приђох јој. Њене хладне побледеле руке, додириваше ми меке образе, а речи пуне осећаја и нежности, миловаше ми срце. Сузе се пролише низ њено лице. Љубав. Ах, да, љубав чини чуда. Тренутак који треба овековечити. Од тада, свако вече сам обилазила црнооку жену, и осећала посебну врелину љубави која је испуњавала моје срце. Сада она има име: Зора. Најлепши део дана.

Свако вече пред спавање, стајала је на крају мрачног сокака, и чекала ме да ми пожели лаку ноћ. Отрчим до ње, загрлим је и вратим се кући. Од тада све се променило.

Верујем, осећам  да љубав чини чуда.

ДРУГА НАГРАДА

Анђела Ребић V₃

Љубав чини чуда

Љубав чини чуда

та љубав је породица,

са породицом идеш свуда,

чак до неба као птица.

Љубав је кад породицу волиш,

са њом можеш било куда,

за породицу своју се молиш

јер та љубав чини чуда.

Кад је хладно и кад је зима

љубав нас све греје

свако тако топлоту прима

и када напољу снег веје.

Породица се чувам ужа и шира,

сви воле се подједнако

са њима увек има мира,

са њима увек све је лако.

Љубав је кад породицу волиш

са њом можеш било куда,

за породицу своју се молиш

јер та љубав чини чуда.

ТРЕЋА НАГРАДА

Тајна Радош V₃

Моја породица, моје уточиште

Моја породица, увек насмејана лица,

срећна и весела кô слободна птица!

Ту су стално сви на окупу

лаган корак, руку под руку.

У стану нас је четири члана

вредни сви као четири баштована

ми деца, стално у школи и вртићу,

родитељи на послићу,

па кад се свако уморан врати,

треба се насмејати и пажњу дати

није то лако, то треба знати!

Њима никад није тешко

љубав да поклоне,

ветар су ми у леђа

свако их се добро сећа.

Хвала им што постоје

живот да ми кроје

и детињство дивним бојама боје.

ЛИКОВНИ РАДОВИ ОД 1. ДО 4. РАЗРЕДА

ПРВА НАГРАДА

Дуња Митру I₁

ДРУГА НАГРАДА

Ива Марић II₂

ТРЕЋА НАГРАДА

Нађа Милићевић II₃

ЛИКОВНИ РАДОВИ ОД 1. ДО 4. РАЗРЕДА

ПРВА НАГРАДА

Дуња Хрњез VI₁

ДРУГА НАГРАДА

Лана Ивановић  V₂

ТРЕЋА НАГРАДА

Јован Томић VII₄

СВЕТОСАВСКИ ТЕМАТ - ИСТОРИЈА

ПРВА НАГРАДА      

Дино Гајдобрански VIII₁

ДРУГА НАГРАДА

Марија Шкорић VIII₁

ТРЕЋА НАГРАДА

Немања Вујадиновић VIII₂

Моња Пушкар VIII₂

Ученици у улози наставника 2015.

У овој школској 2015/16. години Тим за заштиту деце од дискриминације, насиља и злостављања поново је организовао акцију "Ученици у улози наставника". Учествовало је 69 ученика који су после одржаних часова записали своје утиске о часовима (Шта им је било тешко?, Шта им се посебно свидело?...)

Циљ ове акције: 

• успостављање бољег односа, већег разумевања и поштовања на релацији наставник - ученик,

• уочавање потешкоћа и одговорности када заменимо улоге,

• развијање свести ученика о значају међусобног поштовања и толеранције.

Ове слике приказују делић атмосфере: